Dijabetes: Rizik koji nose sa sobom životinjski proteini

Dijabetes

Skoro svi slučajevi dijabetesa su ili dijabetes tip 1 ili dijabetes tip 2. Kod oba tipa, bolest počinje poremećajem metabolizma glukoze. Normalni metabolizam se odigrava na sledeći način:

  1. Jedemo hranu.
  2. Hrana se vari i ugljeno-hidratni deo se razlaže na proste šećere, od kojih najveći deo predstavlja glukozu.
  3. Glukoza (šećer u krvi) ulazi u krv, a pankreas proizvodi insulin kako bi se omogućio njen transport i raspodela u telu.
  4. Deo glukoze se pretvara u kratkoročni izvor energije za neposrednu upotrebu u ćeliji, a deo se skladišti u vidu dugoročnog izvora energije (masti) za kasniju upotrebu.

Pri razvoju dijabetesa, ovaj metabolički proces se narušava. Dijabetičari tipa 1 ne mogu da proizvedu odgovarajuću količinu insulina, jer su ćelije pankreasa koje proizvode insulin uništene. Ovo nastaje jer telo napada samo sebe, zbog čega dijabetes tip 1 predstavlja autoimunu bolest.

Dok dijabetičari tipa 2 mogu da proizvode insulin, ali insulin ne vrši svoj posao. Ovo se naziva otpornost na insulin, što znači da kada insulin počne da “daje naredbe” za regulisanje šećera u krvi, telo ne obraća pažnju. Insulin je neefektivan, i šećer u krvi se ne metaboliše pravilno.

Komplikacije dijabetesa mogu biti različite:

  • oboljenje srca (2-4 puta povećan rizik od smrti od oboljenja srca),
  • šlog (2-4 puta povećan rizik od šloga),
  • povišen krvni pritisak (više od 70% ljudi sa dijabetesom ima povišen krvni pritisak),
  • slepilo (dijabetes je vodeći uzrok slepila kod odraslih osoba),
  • oboljenje bubrega (više od 100.000 dijabetičara je bilo podvrgnuto dijalizi ili presađivanju bubrega 1999. godine),
  • oboljenje nervnog sistema (60% do 70% dijabetičara pati od blagog do ozbiljnog oštećenja nervnog sistema),
  • amputacija (više od 60% od svih amputacija donjih udova vrši se na dijabetičarima),
  • bolesti zuba (povećana je učestalost i ozbiljnost bolesti desni koja može da dovede do gubitka zuba),
  • komplikacije pri trudnoći,
  • povećana podložnost drugim bolestima i
  • smrt.

 

Životinjski proteini mogu da prouzrokuju dijabetes

Kao i većina hroničnih bolesti, dijabetes se pojavljuje češće u nekim delovima sveta nego u ostalim.

Pre skoro 85 godina, Himsvort je sakupio sva postojeća istraživanja u izveštaju koji je poredio ishrane i stope dijabetesa u 6 zemalja. Ustanovio je da su neke kulture bile na ishrani sa puno masti, dok su ishrane drugih bile bogate ugljenim hidratima.

Ovi obrasci unosa masti, nasuprot obrascima unosa ugljenih hidrata bili su rezultat ishrane životinjskim, nasuprot biljnim namirnicama. Slika 1 dokumentuje ishranu i stanje bolesti za ove zemlje tokom ranog 20. veka:

U drugom istraživanju, naučnici su merili odnos ishrane i dijabetesa u populaciji američkih Japanaca u državi Vašington. Pojava dijabetesa je kod njih bila više od 4 puta veća u odnosu na prosečnu stopu koja se javljala kod muškaraca slične starosti koji su ostali u Japanu.

Šta se to dogodilo?

U slučaju američkih Japanaca, oni kod kojih se javio dijabetes su, takođe, jeli najviše životinjskih proteina, životinjskih masti i holesterola, koji se nalaze samo u životinjskim namirnicama. Ove iste odlike ishrane su, takođe, dovele do viška kilograma.

Ova druga generacija američkih Japanaca bila je na mesnatijoj ishrani sa manje biljnih namirnica u odnosu na muškarce rođene u Japanu.

Sličnu situaciju možemo videti i u Engleskoj i Velsu. Stopa dijabetesa je drastično opala u periodu od 1940. do 1950. godine kada su obrasci ishrane bili drastično promenjeni. Tokom rata i trajanja njegovih posledica, unos vlakana i žitarica se povećao, a unos masti smanjio.

Međutim, oko 1950. godine ljudi su odustali od ishrane zasnovane na žitaricama i vratili se ishrani sa više masti, više šećera i manje vlakana. Naravno, stope dijabetesa su počele da rastu.

Svi dosadašnji nalazi podupiru ideju da i između i unutar populacija, neprerađene biljne namirnice bogate vlaknima štite od dijabetesa. Dok životinjske namirnice bogate mastima i proteinima podstiču pojavu dijabetesa.

 

Ishrana siromašna mastima i vežbanje može da smanji rizik od nastanka dijabetesa

Dva novija istraživanja razmatrala su efekte kombinacije ishrane i vežbanja na ovu bolest. Jedno istraživanje je rasporedilo 3.234 ljudi koji nemaju dijabetes, a izloženi su riziku od dijabetesa
(povišen nivo šećera u krvi), u tri različite grupe.

Jedna grupa, kontrolna, primila je standardne informacije o ishrani i umesto leka primila je placebo (bez efekta). Druga grupa je primila standardne informacije o ishrani i lek metformin. Dok je kod treće grupe izvršena “intenzivna” promena načina života, koja je uključivala ishranu sa umereno
malo masti i plan vežbanja za smanjenje težine za najmanje 7%.

Nakon skoro 3 godine, grupa sa promenjenim načinom života je imala 58% manje slučajeva dijabetesa u odnosu na kontrolnu grupu. Grupa na lekovima je smanjila broj slučajeva za samo 31%.

U poređenju sa kontrolnom, oba tretmana su delovala, ali je očigledno da je promena načina života daleko moćnija i bezbednija od jednostavnog uzimanja lekova. Štaviše, promena načina života bi bila efektivna i u rešavanju drugih zdravstvenih problema, dok lekovi ne bi.

Drugo istraživanje je, takođe, utvrdilo da se stopa dijabetesa mogla smanjiti za 58% jednostavnom umerenom promenom načina života, uključujući vežbanje, smanjenje težine i ishranu sa umereno malo masti.

Zamislite šta bi se tek dogodilo kada bi ljudi u potpunosti usvojili najzdraviju ishranu, tj. biljnu ishranu celovitim neprerađenim namirnicama. Ne morate čak ni da zamišljate, jer su naučnici istraživali i to.

 

Biljna ishrana celovitim namirnicima pomaže u lečenju dijabetesa

Dr Džejms Anderson je jedan od najistaknutijih naučnika koji je ostvario neverovatne rezultate u lečenju dijabetesa koristeći samo ishranu. Jedno od njegovih najboljih istraživanja ispitivalo je efekte ishrane sa puno vlakana i ugljenih hidrata i malo masti na 25 dijabetičara tipa 1 i 25 dijabetičara tipa 2 u bolničkom okruženju.

Nijedan od njegovih pacijenata nije bio gojazan i svi su primali injekcije insulina kako bi kontrolisali nivo šećera u krvi. Njegova eksperimentalna ishrana se uglavnom sastojala od neprerađenih biljnih namirnica i male količine mesa svakog dana.

Svojim pacijentima je odredio konzervativnu dijetu u američkom stilu kakvu je preporučilo Američko udruženje za lečenje dijabetesa u roku od nedelju dana. Zatim im je odredio vegetarijansku ishranu tokom tri sedmice.

Merio im je nivo šećera u krvi, holesterol, težinu i potrebe za lekovima. Rezultati su bili impresivni. Nakon samo tri sedmice, dijabetičari tipa 1 bili su u stanju da smanje korišćenje insulina u proseku za 40%. Njihov profil šećera u krvi se dramatično poboljšao. Dok im je nivo holesterola opao za 30%.

Setite se da među opasnosti dijabetesa spadaju i sekundarni ishodi – srčano oboljenje i šlog. Sniženje faktora rizika odgovornih za ove sekundarne ishode je skoro podjednako značajno kao i lečenje povišenog nivoa šećera u krvi.

Kod dijabetičara tipa 2 bili su ostvareni još impresivniji rezultati, jer oni nisu pretrpeli tako obimno oštećenje pankreasa kao dijabetičari tipa 1. Od 25 pacijenata tipa 2, 24 je uspelo da prestane sa korišćenjem insulina!

Druga grupa naučnika sa Pritkin centra ostvarila je podjednako spektakularne rezultate prepisujući grupi dijabetičara biljnu ishranu sa malo masti i vežbanje. Od 40 pacijenata na lekovima na početku programa, 34 je uspelo da prekine sa korišćenjem lekova nakon samo 26 dana.

Ova istraživačka grupa je, takođe, pokazala da će koristi ostvarene biljnom ishranom trajati godinama ako se nastavi sa istom ishranom.

 

Smanjeni unos proteina može da zaustavi dalje propadanje oštećenih bubrega

Kao što smo već napomenuli, jedna od komplikacija dijabetesa može biti i oboljenje bubrega. Visoki unos belančevina može progresivno da uništava nefrone bubrega, što slabi sposobnost njihovog filtriranja. Iako strogo kontrolisanje šećera u krvi i krvnog pritiska dijabetičara može da pomogne, bolest će i dalje napredovati i vremenom se pogoršati.

Klasično istraživanje je izvršeno na pacijentima sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koji su već izgubili značajni deo funkcije bubrega. Ti pacijenti su imali proteine u mokraći, što je rezultat oslabljenog filtriranja u bubrezima.

Lekari su izmerili sposobnost filtriranja u njihovim bubrezima. Kod normalnih osoba vrednost je oko 125 mililitara u minuti. Međutim, osobe sa onesposobljenim bubrezima su imale vrednosti koje su u proseku iznosile samo 50 ml/min.

Istraživači su postavili te pacijente na ishranu sa malo proteina u iznosu od 40g na dan. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li je propadanje bubrega moglo biti zaustavljeno smanjivanjem proteina u ishrani. Rezultati su prikazani na slici 2:

Zapazite da je godinu dana kasnije njihova funkcija bubrega ostala stabilna, još uvek uz sposobnost filtriranja od 50 ml/min. Ovo istraživanje je pokazalo ono za šta su neki mislili da je nezamislivo, tj. da teško oboljenje bubrega kod dijabetičara može da se održava na određenom nivou.

Međutim, sledeće pitanje je bilo da li će smanjenje količine belančevina u ishrani prouzrokovati nepoželjno smanjenje količine belančevina u krvi? Merenja albumina u krvi, koji predstavlja pokazatelj nivoa belančevina u krvi, izvršena su na početku i na kraju testa. Rezultati su prikazani na slici 3:

Iz priloženog se vidi da je njihov nivo belančevina u krvi značajno porastao, iako su bili na ishrani sa malo belančevina. To je bilo zaista iznenađujuće, s obzirom da su mnogi lekari godinama mislili da su dijabetičari koji su gubili proteine mokraćom morali da budu na ishrani bogatijoj proteinima.

 

Šta je sa promenom životnih navika?

Zar čovek ne bi učinio sve da izbegne i/ili izleči dijabetes, ili neku drugu savremenu bolest? Da, gotovo sve, osim promene životnih navika. Nažalost, ukorenjene životne navike pustoše Vaše zdravlje. Kao što smo do sad videli, ishrana životinjskim namirnicama ne doprinosi, već naprotiv šteti Vašem zdravlju.

Zašto ove informacije ne možete čuti ni na jednoj javnoj televiziji? Ili, zašto ovakve savete ne možete dobiti od svojih lekara? Čak i dr Džejms Anderson, koji je ostvario izuzetne rezultate sa mnogim pacijentima prepisujući skoro vegetarijansku ishranu, nije imun na ustaljene savete o zdravlju.

On piše: “U idealnom slučaju, ishrana koja obezbeđuje 70% od kalorija u vidu ugljenih hidrata i do 70g vlakana dnevno pruža najveće koristi po zdravlje za obolele od dijabetesa. Međutim, ovakve ishrane dopuštaju samo 25 do 50g mesa dnevno i nisu praktične za kućnu primenu za mnoge osobe”.

Zašto profesor Anderson, veoma dobar istraživač, kaže da je takva ishrana “nepraktična” i time stvara predrasude kod onih koji ga slušaju i pre nego što razmotre dokaze?

Da, promena načina života može da izgleda nepraktično. Možda izgleda nepraktično odreći se mesa i masnih namirnica, ali koliko je praktično imati 150 kilograma i dijabetes tipa 2 sa 15 godina npr. kao što se u Americi sve češće dešava?

Ili, koliko je praktično imati doživotno stanje koje se ne može izlečiti lekovima ili operacijama? Stanje koje često dovodi do srčanog oboljenja, šloga, slepila ili amputacije. Stanje koje bi moglo da zahteva od Vas da ubrizgavate insulin u svoje telo svakog dana do kraja svog života.

Radikalna promena Vaše ishrane može da izgleda “nepraktično”, ali bi rezultat svakako bio vredan promene.

 

Šta možete trenutno učiniti da poboljšate svoje zdravlje?

U slučaju da nemate nekih većih zdravstvenih problema, možete postepeno prelaziti na zdrav način ishrane.

Za početak krenite redovno da doručkujete i da ubacite bar jedan sirov obrok. Izbacite mesne prerađevine sa svog jelovnika i sve što je svinjskog porekla. Ako uspete da izdržite bez ovih namirnica, videćete kako se Vaš jelovnik posetepeno sužava i biće Vam sve lakše da nastavite.

Uporedo krenite da uvodite što više mahunarki i orašastih plodova u svoju ishranu kako biste mogli da izbacite i ostale mesne proizvode. Jako je bitno da budete dobro edukovani i da ne pravite nepromišljene poteze kojim ćete naneti štetu svome zdravlju.

Za početak možete da pročitate i ovaj koristan članak “9 korisnih saveta kako se priprema zdrava hrana“. A u slučaju da imate nekih dodatnih pitanja, uvek nas možete i lično kontaktirati putem chat-a, inbox-a, viber-a, mail-a, gde god Vama odgovara.

Takođe, možete da pogledate i ovih “10 životnih pravila: Kako sačuvati zdravlje“. Sve u svemu, imate dosta materijala koji možete da iščitate za početak.

 

Ako želite da saznate više…

Možete samostalno pročitati literaturu koju smo mahom koristili za pisanje ovog članka. Knjige “Moć ishrane”, “Moć zdravlja” i “Zakoni zdravlja i izlečenja” možete besplatno skinuti sa našeg sajta u PDF formatu.

Ako Vas interesuje koje su druge bolesti povezane sa životinjskim proteinima, možete pročitati povezanu seriju članaka o vodećim rizicima koje nose sa sobom životinjski proteini. Pored dijabetesa, tu spadaju i:

Za više informacija o svakom navedenom riziku, kliknite na označeni link.

Takođe, ako želite da saznate više o proteinima uopšte, možete pročitati i sledeće članke:

1. “Biljni proteini vs životinjski: Koji su bolji izvor proteina?” i
2. “Prava istina o proteinima: Kako da izaberete najbolji protein”.

U slučaju da imate bilo kakvih pitanja, uvek nas možete kontaktirati putem mail-a, viber-a, inbox-a, chat-a ili kako god Vama odgovara. Tu smo da odgovorimo na svako Vaše pitanje u najkraćem mogućem roku..

 

5/5 (2)

Ocene

Članak je objavljen u kategoriji Ishrana.

2 thoughts on “Dijabetes: Rizik koji nose sa sobom životinjski proteini

  1. Vesna says:

    Postovanje.Imam pred dijabetes.Pila sam 6 meseci glukofaz xr500 uvece i sada je doktor ukinuo.Glikemije su dobre.Promenila sam nacin ishrane ali zbog toga i zbog glukofaza izgubila sam dosta na kilazi.Uzimam dodatne kalorije u vidu orasastih plodova ali ni gram gore.Da li mi savetujete neki protein koji bi pomogao u dobijanju kilograma.Umereno vezbam brzi hod na kucnoj traci,visoka 172 tezina 57kg 60 godina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *