Ishrana
Kamen u bubregu: Rizik koji nose životinjski proteini
avg
U članku o osteoporozi smo videli da gubitak kalcijuma urinom povećava rizik od osteoporoze. On, takođe, donosi i druge probleme. Jedan od njih je i kamen u bubregu.
Kamen u bubregu može da prouzrokuje sledeće simptome: mučninu, povraćanje, nelagodnost, tup bol, jaku potrebu za pražnjenjem bešike, često mokrenje, krv u mokraći uz bol i akutnu bubrežnu koliku.
Akutna bubrežna kolika je zapravo snažan slabinski bol koji se širi na prepone, mošnice i usmine. Javlja se zbog pokušaja kristalizovanog kamena da prođe kroz tanak mokraćni kanal. Svi pacijenti koji su ga bar jednom doživeli, sigurno ga nikada neće zaboraviti.
Postoji nekoliko vrsta kamena u bubregu. Iako je jedna vrsta genetički redak tip, a druga vezana za infekciju mokraćnih kanala, većina uključuje kamenje načinjeno od kalcijuma i oksalata. Ovo kalcijum-oksalatno kamenje je relativno često u razvijenim zemljama, a relativno retko u zemljama u razvoju.
Ponovo, ova bolest se uklapa u iste globalne obrasce kao i druge zapadnjačke bolesti.
Životinjski proteini mogu da prouzrokuju kamen u bubregu
Dr Robertson je jedan od najistaknutijih stručnjaka koji je detaljno istraživao odnos između ishrane i kamena u bubregu. Zapanjujući odnos između unosa životinjskih proteina i formiranja kamena u bubregu možete videti na slici 1:
Rezultati pokazuju da je unos životinjskih proteina pri nivoima većim od 21g po osobi na dan, za Veliku Britaniju, za godine od 1958. do 1973. u bliskoj korelaciji sa velikim brojem kamenja u bubregu formiranih na 10.000 osoba godišnje. Ovo predstavlja impresivan odnos.
Harvardsko istraživanje je na oko 45.000 zdravstvenih radnika dobilo slične rezultate. Kod onih koji su jeli veće količine životinjskih namirnica javilo se povećanje kamena u bubregu od 33%. Rezultati su pokazali da unos više od 61g belančevina dnevno povećava rizik od kamena u bubregu.
Šta se zapravo dešava? Kada se unosi dovoljno namirnica koje sadrže životinjske proteine, koncentracija kalcijuma i oksalata u urinu drastično raste. Obično u roku od nekoliko sati. Na slici 2 možete videti ove impresivne promene:
Ispitanici u ovom istraživanju unosili su samo 55g životinjskih proteina na dan, čemu je dodavano 34g životinjskih proteina na dan u obliku ribe. Ova količina životinjskih proteina je unutar nivoa koji većina Amerikanaca redovno unosi. Muškarci unose ukupno oko 90-100 grama proteina na dan, od čega većina dolazi od životinjskih namirnica. Dok žene unose oko 70-90 grama na dan.
Kada su bubrezi pod stalnim, dugoročnim uticajem povećanog nivoa kalcijuma i oksalata, može doći do formiranja kamena u bubregu.
Biljna ishrana smanjuje rizik od formiranja kamena u bubregu
Životinjski proteini nisu samo povezani sa faktorima rizika za formiranje kamenja u budućnosti, već utiču i na hroničnu pojavu kamena.
Dr Robertson je objavio nalaze koji pokazuju da je, među pacijentima koji su imali hronično oboljenje, mogao da reši njihov problem jednostavnom promenom ishrane, uklanjajući životinjske namirnice.
Drugi rezultat ukazuje da se umanjeni rizik od 50% proizvodi namirnicama sa mnogo kalijuma iz voća i povrća. Kao što je očekivano, istraživači su, takođe, utvrdili da uzimanje dosta vode umanjuje rizik od kamena u bubregu.
Još jedno istraživanje izvršeno u Britaniji je došlo do sličnih zaključaka. Ishrana bogata životinjskim belančevinama povećavala je količinu kalcijuma u urinu i rizik od formiranja kalcijumskog kamena.
Ako ste već imali kamen u bubregu, daleko verovatnije ćete ponovo imati kamen u bubregu ako Vam je ishrana bogata životinjskim proteinima.
Antioksidansi iz biljaka Vas zapravo štite od kamena u bubregu
Novija istraživanja, takođe, pokazuju da se formiranje kamena u bubregu može započeti aktivnošću slobodnih radikala. Dok se aktivnost slobodnih radikala može sprečiti unosom namirnica biljnog porekla koje sadrže antioksidante.
Antioksidanti se skoro isključivo nalaze u biljkama. Oni su prisutni u životinjskim namirnicama samo u onoj meri u kojoj životinje jedu i skladište malu količinu u sopstvenim tkivima.
Kako biljka štiti organizam od slobodnih radikala? Biljke su nam zapravo potrebne jer izgrađuju prirodne štitove za zaštitu od slobodnih radikala. Dok su štitovi načinjeni od antioksidanata.
Na sreću, antioksidanti iz biljaka deluju u našim telima na isti način na koji deluju i u biljkama. To je čudesan sklad. Biljke izgrađuju antioksidantne štitove, a istovremeno ih čine neverovatno privlačnim sa divnim, ukusnim bojama.
Zatim smo mi, zauzvrat, privučeni biljkama i jedemo ih i pozajmljujemo njihove antioksidantne štitove radi našeg sopstvenog zdravlja. Bez obzira da li verujete u Boga ili ne, morate da priznate da je ovo prelep, skoro duhovan, primer mudrosti koji se ispoljava u prirodi.
Izlaganje sunčevim zracima, određenim industrijskim zagađivačima i nepravilno uravnoteženim unosom hranljivih materija stvara podlogu za neželjeno oštećenje slobodnim radikalima.
Slobodni radikali su nezgodni. Mogu da učine naša tkiva krutim i ograniče njihovu funkciju. To je nalik na starost, kada naša tela postanu škripava i kruta. U velikoj meri, starenje predstavlja upravo to.
Ovo nekontrolisano oštećenje slobodnim radikalima je, takođe, i deo procesa koji dovodi do nastanka katarakte, otvrdnjavanja arterija, raka, emfizema, artritisa i mnogih drugih bolesti koje postaju češće sa starenjem.
Zbog toga je biljna ishrana celovitim namirnicama pravi izbor za sve koji vode računa o svom zdravlju i ne žrtvuju ga neprirodnim (prerađenim) ukusima.
Ako želite da saznate više…
Možete samostalno pročitati literaturu koju smo mahom koristili za pisanje ovog članka. Knjige “Moć ishrane”, “Moć zdravlja” i “Zakoni zdravlja i izlečenja” možete besplatno skinuti sa našeg sajta u PDF formatu.
Ako Vas interesuje koje su druge bolesti povezane sa životinjskim proteinima, možete pročitati povezanu seriju članaka o vodećim rizicima koje nose sa sobom životinjski proteini. Pored kamena u bubregu, tu spadaju i:
Za više informacija o svakom navedenom riziku, kliknite na označeni link.
Takođe, ako želite da saznate više o proteinima uopšte, možete pročitati i sledeće članke:
1. “Biljni proteini vs životinjski: Koji su bolji izvor proteina?” i
2. “Prava istina o proteinima: Kako da izaberete najbolji protein”.
U slučaju da imate bilo kakvih pitanja, uvek nas možete kontaktirati putem mail-a, viber-a, inbox-a, chat-a ili kako god Vama odgovara. Tu smo da odgovorimo na svako Vaše pitanje u najkraćem mogućem roku..
Odlični članci,u potpunosti se slažem sa gore navedenim objašnjenjem.
Poštovani,
ja imam insuficijenciju bubrega (imam i nekoliko kamenova), pa sam prešla na bezproteinsku ishranu tj. izbacila sam sve proteine životinjskog porekla ali i biljke koje imaju veliku količinu proteina. ne znam da li je to ok i da li ću time napravaiti neki drugi disbalans u organizmu.
hvala
Proteini su gradivni blokovi našeg organizma i ne treba ih ni u kakvom slučaju isključiti iz svakodnevne ishrane. Članak govori o korelaciji između životinjskih proteina i kamena u bubregu, ali ne i o biljnim izvorima proteina koje svakako treba da konzumirate bez straha.