Ishrana
Bolesti srca: Rizik koji nose sa sobom životinjski proteini
avg
Bolesti srca su ubice broj jedan u Americi već skoro 100 godina. U poslednjih nekoliko godina je ista situacija i kod nas, s obzirom da ove bolesti ne prepoznaju polne ili rasne razlike.
Jedna od ključnih komponenti za kardiovaskularne bolesti je svakako plaka. Plaka predstavlja masni sloj proteina, masti (uključujući holesterol), ćelija imunog sistema i drugih komponenti koje se nagomilavaju na unutrašnjim zidovima srčanih arterija.
Ispostavlja se da ako se plaka na unutrašnjem zidu arterije nakuplja polako, tokom nekoliko godina, protok krvi ima vremena da se prilagodi. Međutim, preveliko nagomilavanje plaka može da prouzrokuje ozbiljno ograničenje protoka krvi. Tada dolazi do iznurujućeg bola u grudima, ili angine.
Ipak, ovo nagomilavanje samo retko dovodi do srčanog udara. Naučnici su otkrili da je malo do srednje nakupljanje plake, koje blokiraju manje od 50% arterija, najsmrtonosnije.
Da li onda postoji način da se predvidi pojava infarkta? Nažalost, sa postojećom tehnologijom, ne. Doktori još uvek ne mogu da predvide koja će plaka prsnuti, kada, ili koliko ozbiljno bi to moglo da bude. Međutim, ono što su naučnici uspeli da utvrde su relativni rizici od dobijanja infarkta.
Koji su faktori rizika za dobijanje bolesti srca?
Posmatrajući ko je dobio srčano oboljenje, a ko ne, Fremingemsko istraživanje srca je razvilo koncept faktora rizika. Tu spadaju holesterol, krvni pritisak, fizička aktivnost, pušenje cigareta i gojaznost.
Zahvaljujući ovom istraživanju, sada znamo da faktori rizika igraju istaknutu ulogu u izazivanju srčanih oboljenja. Doktori su godinama koristili Fremingemske modele predviđanja kako bi procenili ko je izložen visokom riziku od srčanih oboljenja.
Dragulj Fremingemskog istraživanja su njegovi nalazi o holesterolu u krvi. Istraživači su zapazili da je kod muškaraca sa nivoom holesterola višim od 244 mg/dl broj slučajeva bolesti srčanih sudova bio više od 3 puta veći u odnosu na one sa nivoom holesterola nižim od 210 mg/dl.
Fremingem predstavlja najpoznatije istraživanje o srcu ikada sprovedeno, ali to je samo jedan deo ogromnog broja istraživanja. Drugi istraživači su, takođe, otkrili da su glavni krivci za srčane napade prevelika količina masnoća i holesterol.
Kulture koje imaju niže stope bolesti srca jedu manje zasićenih masnih kiselina i životinjskih proteina, a više integralnih žitarica, voća i povrća. Dok većina belančevina koje ljudi pojedu na Zapadu potiče od namirnica životinjskog porekla koje su prepune holesterola i masnoća.
Budući da su te masnoće u njima dobro prikrivene, mnogi ljudi nisu svesni da im meso i mlečni proizvodi donose prosečno 50 do 85% kalorija u obliku masnoća.
Takođe, čovek ne poseduje enzime koji mogu da vare holesterol. U njegovom krvotoku se skuplja suvišna masnoća i holesterol koji se talože na zidove krvnih žila. Tokom vremena one odebljaju i suze se, stvore se naslage i nastaje ateroskleroza.
Zbog toga dolazi do smanjenja ili potpunog prestanka dotoka krvi u vitalne organe. Na taj način udara se temelj mnogim današnjim smrtonosnim bolestima.
Životinjski proteini su glavni uzročnici bolesti srca
Tokom i nakon Drugog svetskog rata većina Evropljana je bila prisiljena da promeni svoju dotadašnju ishranu, koja se sastojala od mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Morali su preći na “siromašniju” ishranu krompirom, žitaricama, pasuljem, korenastim i drugim povrćem.
Tada je došlo do dramatičnog smanjenja bolesti povezanih s aterosklerozom, kao što su infarkt srca, moždani udar, šećerna bolest, žučni kamenci, neke vrste raka i artritis. Značajan pad smrtnih slučajeva od ovih bolesti osećao se čak 20 godina nakon Drugog svetskog rata.
Od tada je u svetu prikupljeno mnoštvo podataka iz različitih istraživanja sprovedenih na životinjama i ljudima. Rezultati su u suštini isti. Ishrana bogata mastima i holesterolom dovodi do povišenog nivoa holesterola u krvi i kardiovaskularnih bolesti.
Dok ishrana siromašna mastima i holesterolom smanjuje nivo holesterola u krvi, a samim tim i procenat srčanih bolesti. Štaviše, takva ishrana pogoduje nestajanju aterosklerotičnih naslaga, tzv. plakova, kod osoba koje već imaju razvijenu bolest!
Međutim, celokupna rasprava o ishrani bila je usko fokusirana na masti i holesterol. Ova dva izolovana sastojka hrane postali su „loši momci“. Mogućnost koju niko nije želeo da razmotri je da su masti i holesterol bili samo pokazatelji unosa namirnica životinjskog porekla.
Na slici 1 je prikazan odnos između unosa životinjskih proteina i smrtnosti od srčanih bolesti kod muškaraca od 55 do 59 godina starosti iz 20 različitih zemalja:
Ovo istraživanje jasno pokazuje da što više životinjskih proteina jedemo, to imamo više srčanih oboljenja.
Biljni proteini, za razliku od životinjskih, snižavaju nivo holesterola
Na desetine eksperimentalnih istraživanja pokazuju da hranjenje pacova, zečeva i svinja životinjskim proteinima dramatično povećava nivo holesterola. Dok biljni proteini čine suprotno.
Istraživanja na ljudima ne samo da pokazuju iste nalaze, već pokazuju da unos biljnih proteina ima još veću moć u snižavanju nivoa holesterola od prostog ograničavanja unosa masti i holesterola.
Jedno klasično šestosedmično istraživanje je izvršio dr Sirtori. Postavio je dve grupe pacijenata sa povišenim nivoom holesterola u krvi na ishrane koje su, na prvi pogled, izgledale podjednako dobre. Obe su sadržale malo holesterola i zasićenih masnih kiselina, ali mnogo vlakana.
Međutim, postojala je jedna značajna razlika. Jedna ishrana je bila zasnovana na proteinima nemasnog mleka, dok je druga bila zasnovana na sojinim proteinima. Efekti ove dve ishrane na nivo holesterola u krvi prikazani su na slici 2:
Vidimo da je tokom prve tri sedmice, grupa na mlečnim proteinima snizila svoj holesterol u krvi za 20 poena. Međutim, grupa na soji je prošla značajno bolje, sa padom holesterola od 60 poena.
Posle tri sedmice, dve grupe su se zamenile. Oni koji su bili na ishrani zasnovanoj na mleku prešli su na jelovnik zasnovan na soji. Tada su ostvarili mnogo značajnije sniženje holesterola od 80 poena u sledeće tri sedmice.
Oni koji su započeli sa ishranom belančevinama iz soje sada su prešli na režim zasnovan na nemasnom mleku. Kod njih je holesterol porastao za približno 40 mg/dl.
Istraživači sa Univerziteta u Kentakiju dobili su slične rezultate. Oni su koristili napredne statističke kompjuterske metode za analizu 38 odvojenih istraživanja u medicinskoj literaturi, koja su razmatrala upotrebu sojinih belančevina za sniženje holesterola.
Njihova analiza je pokazala da u poređenju sa životinjskim belančevinama, sojine belančevine značajno umanjuju nivo ukupnog holesterola, LDL (“lošeg”) holesterola i triglicerida u krvi.
Biljna ishrana je najbolji lek za bolesti srca
Da li ste znali da najbolje klinike na svetu za lečenje srca praktikuju pretežno biljnu ishranu kod svojih pacijenata? Dr Eselstajn je 1985. godine otpočeo svoje istraživanje sa prvenstvenim ciljem snižavanja nivoa holesterola kod svojih pacijenata na ispod 150 mg/dl.
Zatražio je od svih pacijenata da u dnevniku ishrane beleže sve što pojedu. Svake dve sedmice, u toku 5 narednih godina, dr Eselstajn se sastajao sa svojim pacijentima radi razgovora o tom procesu, ispitivanja krvi i merenja krvnog pritiska i težine.
Posle razgovora, uveče bi telefonom javljao rezultate analize krvi i dalje razgovarao o delovanju ishrane. Dijeta koju su oni primenjivali bila je bez dodataka u vidu masti i svih životinjskih proizvoda, osim obranog mleka i nemasnog jogurta.
Posle oko 5 godina od početka programa, dr Eselstajn je preporučio svojim pacijentima da prestanu i sa korišćenjem obranog mleka i jogurta. Pet pacijenata je odustalo od programa u roku od prve dve godine. Tada ih je ostalo osamnaest.
Ovih 18 pacijenata je prvobitno došlo kod Eselstajna sa ozbiljnom bolešću. Doživeli su 49 slučajeva srčanih problema, uključujući anginu, ugradnju bajpasa, srčane udare, šlog i angioplastiku.
Na početku istraživanja, prosečan nivo holesterola pacijenata iznosio je 246 mg/dl. Tokom ovog istraživanja, prosečni nivo holesterola je iznosio 132 mg/dl, daleko ispod ciljanih 150 mg/dl. Njihov nivo “lošeg” LDL holesterola se spustio podjednako drastično.
Međutim, najimpresivniji rezultat nije bio nivo holesterola u krvi, već broj slučajeva srčanih problema koji se odigrao od početka istraživanja. U narednih 11 godina, javio se tačno jedan srčani problem među 18 pacijenata koji su bili na posebnoj ishrani.
Taj jedan problem javio se kod pacijenta koji 2 godine nije bio na dijeti. Nakon prestanka, kod pacijenta se javljao klinički bol u grudima (angina), a nakon toga se vratio na zdravu biljnu ishranu. Pacijent se rešio angine, i nije imao novih problema.
Zar ovo nije odlična vest?
Sada znate ne samo kako možete da sprečite bolesti srca, već i kako da ih uspešno lečite. Ne morate da rasecate grudni koš kako biste lečili arterije. Niti su vam potrebni “moćni lekovi” do kraja života. Hraneći se celovitim neprerađenim biljnim namirnicama, možete da održavate svoja srca zdravim.
Dr Din Orniš je, takođe, lečio srčane bolesnike samo uz pomoć promene načina života. Dvadeset osam pacijenata je bilo na eksperimentalnom tretmanu, dok je 20 pacijenata bilo na standardnom tretmanu. Pažljivo je pratio obe grupe i merio nekoliko zdravstvenih pokazatelja, uključujući blokade arterija, nivo holesterola i težinu.
Tretman dr Orniša se veoma razlikovao od standarda visokotehnološke savremene medicine. Smestio je 28 pacijenata u hotel tokom prve sedmice tretmana i rekao im šta moraju da čine kako bi preuzeli kontrolu nad svojim zdravljem.
Od njih je tražio da budu na biljnoj ishrani sa malo masti u toku najmanje godinu dana. Samo oko 10% kalorija je trebalo da potiče od masti.
Eksperimentalni pacijenti su se pridržavali skoro svega što su istraživači od njih tražili i bili su nagrađeni poboljšanim zdravljem i vitalnošću. Nivo njihovog ukupnog holesterola se u proseku snizio sa 227 mg/dl na 172 mg/dl, a njihov “loš“ LDL holesterol se snizio sa 152 mg/dl na 95 mg/dl.
Nakon jedne godine, učestalost, trajanje i jačina bolova u grudima su se smanjili. Štaviše, bilo je jasno da što su se preciznije pacijenti pridržavali preporuka o načinu života, to se više njihovo zdravlje popravljalo.
Kontrolna grupa nije prošla tako dobro, uprkos činjenice da su primili uobičajenu negu. Njihov bol u grudima se pogoršao u pogledu učestalosti, trajanja i jačine. Njihovi nivoi holesterola su bili značajno gori od nivoa kod eksperimentalnih pacijenata, a pogoršale su se i blokade njihovih arterija.
Ako želite da saznate više…
Možete samostalno pročitati literaturu koju smo mahom koristili za pisanje ovog članka. Knjige “Moć ishrane”, “Moć zdravlja” i “Zakoni zdravlja i izlečenja” možete besplatno skinuti sa našeg sajta u PDF formatu.
Ako Vas interesuje koje su druge bolesti povezane sa životinjskim proteinima, možete pročitati povezanu seriju članaka o vodećim rizicima koje nose sa sobom životinjski proteini. Pored bolesti srca, tu spadaju i:
Za više informacija o svakom navedenom riziku, kliknite na označeni link.
Takođe, ako želite da saznate više o proteinima uopšte, možete pročitati i sledeće članke:
1. “Biljni proteini vs životinjski: Koji su bolji izvor proteina?” i
2. “Prava istina o proteinima: Kako da izaberete najbolji protein”.
U slučaju da imate bilo kakvih pitanja, uvek nas možete kontaktirati putem mail-a, viber-a, inbox-a, chat-a ili kako god Vama odgovara. Tu smo da odgovorimo na svako Vaše pitanje u najkraćem mogućem roku..