Rak (kancer): Rizik koji nose sa sobom životinjski proteini

Rak

Rak prolazi kroz tri stadijuma: inicijaciju, promociju i progresiju.

Hemikalije koje uspešno iniciraju pojavu ćelija sklonih raku nazivaju se kancerogeni. Ove hemikalije često predstavljaju sporedne proizvode industrijskih procesa. Dok se male količine mogu formirati i u prirodi, kao što je slučaj sa aflatoksinom.

Kancerogeni genetički transformišu, ili mutiraju, normalne ćelije u ćelije sklone raku. Mutacija uključuje trajnu izmenu gena ćelije, uz oštećenje njene DNK.

Celokupni stupanj inicijacije se može odigrati za veoma kratko vreme, čak i u roku od nekoliko minuta. To je vreme potrebno da se hemijski kancerogen unese, apsorbuje u krv, prenese do ćelija, promeni u svoj aktivni proizvod, veže za DNK i prenese na ćerke ćelije.

Kada se nove ćerke ćelije formiraju, proces je potpun. Ove ćerke ćelije i celokupno njihovo potomstvo će zauvek biti genetički oštećene, stvarajući potencijal za rak.

U drugoj fazi raka, novoformirane ćelije sklone raku su spremne da rastu i umnožavaju se dok ne postanu uočljiv rak. Ovaj stupanj se javlja nakon daleko dužeg vremenskog perioda u odnosu na inicijaciju (često tokom više godina).

Međutim, inicijalne ćelije raka neće rasti i umnožavati se ako se ne ostvare odgovarajući uslovi. Ovo je jedna od najistaknutijih odlika promocije. Ovde postaju izuzetno značajni određeni faktori ishrane.

Faktori ishrane, zvani promoteri, ishranjuju rast raka. Drugi faktori ishrane, zvani anti-promoteri, usporavaju rast raka. Rast raka buja kada ima više promotera u odnosu na anti-promotere i obrnuto. Duboki značaj ove mogućnosti preokretanja se ne može prenaglasiti.

Treći stupanj, progresija, otpočinje kada gomila uznapredovalih ćelija raka napreduje u svom rastu dok ne izvrše svoju krajnju štetu. Tako tumor može da odluta od svog početnog mesta u telu i da napadne susedna ili udaljena tkiva. Ovaj poslednji stupanj raka dovodi do smrti.

 

Životinjski proteini mogu da prouzrokuju rak

Rak je još jedan problem povezan sa viškom životinjskih proteina.

Indijsko istraživanje je proučavalo dve grupe pacova. Na jednoj grupi su primenili aflatoksin koji izaziva rak, a zatim je hranili namirnicama koje su sadržale 20% proteina, nivo koji je blizak nivou mnogih Zapadnjaka. Na drugoj grupi su primenili istu količinu aflatoksina, ali je ishrana sadržala samo 5% proteina.

Bilo je neverovatno da su kod svih životinja koje su bile na ishrani sa 20% proteina pronađeni dokazi raka jetre, a da su sve životinje na ishrani sa 5% proteina izbegle rak. Rezultat je iznosio 100 prema 0, ne ostavljajući mesta za sumnju da je ishrana imala prevagu nad hemijskim kancerogenima, čak i veoma moćnim kancerogenima, u kontroli raka.

Istraživači sa Kornel univerziteta u Njujorku su, ponavljanjem istog istraživanja, otkrili da proteini zapravo smanjuju enzimsku aktivnost koja razgrađuje aflatoksin. Efekat ove promene je prikazan na slici 1:

Smanjenje enzimske aktivnosti je ukazivalo da je manja količina aflatoksina preobražavana u opasne proizvode koji su imali potencijal da se vezuju i mutiraju DNK. Još jedno istraživanje je upravo ovo i potvrdilo, što je prikazano na slici 2:

Rezultati ovih i sličnih istraživanja su jasno pokazali da je ishrana sa malo proteina drastično smanjivala tumore uz pomoć sledećih mehanizama:

– manje aflatoksina je ulazilo u ćeliju,

– ćelije su se sporije umnožavale,

– javljale su se višestruke promene unutar enzimskog kompleksa koje su smanjivale njegovu aktivnost,

– količina kritičnih komponenti odgovarajućih enzima je bila smanjena i

– formirao se manji broj kompleksa aflatoksin-DNK.

 

Životinjski proteini potpomažu razmnožavanje ćelija raka

Istraživači sa Kornel univerziteta su došli na ideju kako mogu da mere šta se dešava tokom stadijuma promocije raka. Zanimalo ih je da li bi se koristi od unosa male količine proteina, koje su ostvarene tokom inicijacije, ostvarivale i tokom promocije

Odlučili su da mere sićušne gomilice ćelija nalik raku koje se javljaju neposredno nakon završetka inicijacije. Ove male mikroskopske gomilice ćelija nazivaju se žarišta. Iako se većina žarišta ne pretvara u potpuno razvijene ćelije tumora, ukazuju na razvoj tumora.

Ono što su utvrdili bilo je zaista izuzetno. Razvoj žarišta bio je u potpunosti zavisan od količine unosa proteina, bez obzira na količinu unosa aflatoksina. Nakon inicijacije aflatoksinom, žarišta su daleko više rasla na ishrani koja je sadržala 20% proteina nego na ishrani sa 5% proteina, što se jasno vidi na slici 3:

Zatim su osmislili još jedan fenomenalan eksperiment. Svim životinjama je data ista količina kancerogena, a zatim su naizmenično hranjene ishranom sa 5% ili 20% tokom stupnja promocije od 12 nedelja. Podelili su ovaj stupanj na 4 perioda od tri sedmice.

Kada su životinje hranjene ishranom sa 20% proteina tokom prvog i drugog perioda (20-20), žarišta su nastavila da se uvećavaju, kao što je i očekivano.

Međutim, kada su životinje prebačene na ishranu sa malo proteina na početku trećeg perioda (20-20-5), došlo je do oštrog smanjenja razvoja žarišta. A kada su životinje zatim ponovo prebačene na ishranu sa 20% proteina tokom četvrtog perioda (20-20-5-20), razvoj žarišta se ponovo uključio.

U drugom sličnom eksperimentu dobili su iste rezultate. Ovi eksperimenti, uzeti zajedno, od velikog su značaja. Razvoj žarišta se mogao preokrenuti, ka većem i ka manjem, menjajući količinu unosa proteina, pri svim stupnjevima razvoja žarišta.

 

Životinjski proteini predstavljaju glavni „okidač“ za pojavu raka

Istraživači sa Korneli univerziteta su pokušali da ogovore na još jedno pitanje. Da li unos proteina može da izmeni izuzetno značajan odnos između doze aflatoksina i formiranja žarišta?

Da bi saznali odgovor na ovo pitanje, hranili su deset grupa pacova rastućim dozama aflatoksina, a zatim su ih hranili regularnim nivoima (20%) ili niskim nivoima (5-10%) proteina tokom perioda promocije.

Kada su životinje bile na ishrani sa 20% proteina, broj i veličina žarišta su rasli, kao što je i očekivano, pri povećanju doze aflatoksina. Međutim, kod životinja hranjenih sa 5% proteina, kriva doze-odgovora je potpuno nestala. Odnosno, nije bilo odgovora žarišta, čak i kada su životinjama davane maksimalno podnosive doze aflatoksina.

Rezultate istraživanja možete pogledati na slici 4:

Ovo je predstavljalo još jedan rezultat koji je pokazivao da je ishrana sa malo proteina mogla da prevaziđe efekat veoma moćnog kancerogena u izazivanju raka, aflatoksina.

Da li je moguće da hemijski kancerogeni, uopšteno, ne izazivaju rak ako hranljivi uslovi nisu “odgovarajući”? Da li je moguće da smo veći deo svog života izloženi malim količinama hemikalija koje izazivaju rak, ali se rak ne javlja ako ne unosimo namirnice koje podstiču i gaje razvoj raka? Da li pomoću ishrane možemo da kontrolišemo rak?

Ako bi odgovor bio potvrdan, to bi značilo da pojava raka nije van domašaja naše kontrole.

 

Biljni proteini ne promovišu rast raka

Istraživači sa Korneli univerziteta su odlučili da odu još jedan korak dalje. Želeli su da utvrde da li promena tipa proteina korišćenih u eksperimentima utiče na rezultat.

Za sve prethodne eksperimente koristili su kazein, koji sačinjava 87% proteina kravljeg mleka. Sledeće logično pitanje je bilo da li biljni proteini, testirani na isti način, ispoljavaju isti efekat na promociju raka kao i kazein. Odgovor je bio zapanjujuće “ne”.

U ovim eksperimentima, biljni proteini nisu promovisali rast raka, čak ni pri višim nivoima unosa. Gluten, pšenični protein, nije proizveo isti rezultat kao kazein, čak i kada je unos iznosio 20%, što se jasno vidi na slici 5:

Zatim su ispitivali da li možda soja ispoljava isti efekat kao kazein na razvoj žarišta. Pacovi na ishrani sa 20% sojinih proteina nisu formirali rana žarišta, kao ni na ishrani sa 20% proteina pšenice. Odjednom proteini iz životinjskih namirnica više nisu izgledali tako privlačno.

Hajde da sumiramo…

Ovi istraživači su uspeli da otkriju da mali unos proteina smanjuje inicijaciju raka i deluje na više načina istovremeno. Zatim su ustanovili i da visok unos proteina promoviše rak nakon inicijacije. Kao uključivanje i isključivanje prekidača sijalice, mogli su da kontrolišu promociju raka jednostavnom promenom nivoa unosa proteina, bez obzira na prvobitno izlaganje kancerogenoj materiji.

Međutim, faktori promocije raka su u ovom slučaju bili proteini kravljeg mleka. Dok proteini biljnog porekla nisu ispoljavali isti efekat, čak ni pri višim nivoima unosa.

Verovatno će mnogi od Vas pomisliti da rezultati dobijeni na pacovima ne moraju nužno da važe i za ljude. Hajdemo sada da vidimo kakva veza postoji između životinjskih proteina i različitih oblika raka, isključivo kod ljudske populacije.

 

Životinjski proteini mogu da prouzrokuju rak limfnih žlezdi

Međunarodna poređenja pokazuju da zemlje u kojima se jede više životinjskih belančevina imaju više limfoma, odnosno smrtonosnog raka limfnih žlezda. Neki tipovi su naročito razarajući pošto napadaju mlađe odrasle osobe.

Limfomi uzimaju preko 23.000 života godišnje u Sjedinjenim Američkim Državama. Povezanost između potrošnje životinjskih proteina i limfoma je izgleda čvrsta. Još snažnija veza se pronalazi sa jednim određenim tipom životinjskog proteina, tj. goveđim proteinama.

Njujorški istraživač, Alen Kaningem, je utvrdio da postoji velika povezanost između goveđih proteina i raka limfne žlezde. Odnos je prikazan na slici 6:

Zapazite da se SAD nezavidno izdvaja tako što stoji na vrhu zemalja u pogledu unosa belančevina iz goveđeg mesa i rizika od limfoma.

Druga populaciona istraživanja su utvrdila povezanost između potrošnje životinjskih proteina i povećanog pojavljivanja raka različitog od limfoma. Armstrong i Dol su utvrdili da je povećana potrošnja životinjskih belančevina povećala rizik od raka dojke, debelog creva, prostate, bubrega i materice (endometrijuma).

 

Životinjski proteini mogu da prouzrokuju rak dojke

Mnoga istraživanja su pokazala da prva menstruacija pri ranijem uzrastu dovodi do većeg rizika od raka dojke. Uzrast pri prvoj menstruaciji zavisi od stope rasta devojčice. Što brže raste, to je raniji početak.

Takođe je dobro ustanovljeno da brz rast mladih devojčica često dovodi do veće telesne visine u zrelosti i veće telesne težine, kao i količine telesnih masti. To je sve opet povezano sa većim rizikom od raka dojke.

Prva menstruacija pri ranijem uzrastu, takođe, dovodi do povećanog nivoa hormona u krvi kao što je npr. estrogen. Ovi nivoi hormona ostaju visoki tokom reproduktivnih godina ako se održava ishrana bogata životinjskim namirnicama.

Pod ovim uslovima, početak menopauze se odlaže za 3 do 4 godine, produžavajući reproduktivni život od početka do kraja za oko 9 do 10 godina. Ovo sve ima za posledicu povećano izlaganje ženskim hormonima tokom života.

Druga istraživanja su pokazala da je povećanje broja godina reproduktivnog života, takođe, povezano sa povećanim rizikom od raka dojke, s obzirom da estrogen direktno učestvuje u procesu razvoja raka. On, takođe, ukazuje na prisustvo drugih ženskih hormona koji igraju ulogu u povećanju rizika od raka dojka.

Povećan nivo estrogena i srodnih hormona predstavlja rezultat tipične zapadnjačke ishrane, bogate mastima i životinjskim proteinima, a siromašne vlaknima. Žene koje su na ovakvoj ishrani ulaze u pubertet ranije, a u menopauzu kasnije, produžavajući time svoje reproduktivne godine. One, takođe, imaju više nivoe ženskih hormona tokom čitavog životnog veka, kao što je prikazano na slici 7:

Time je sasvim jasno da nijedna žena ne treba da se hrani velikom količinom životinjskih namirnica ako želi da izbegne rak dojke. Za razliku od životinjskih namirnica, biljna ishrana dovodi do manje drastičnog pada nivoa hormona i blaže menopauze. A sve to dovodi do najnižeg rizika od raka dojke.

 

Životinjski proteini mogu da prouzrokuju rak kolorektuma

Severna Amerika, Australija i bogatije azijske zemlje (Japan, Singapur) imaju veoma visoke stope raka debelog creva i rektuma. Dok Afrika, Azija i najveći deo Centralne i Južne Amerike imaju veoma male stope ovog raka.

Na slici 8 možete videti poređenje prosečnih stopa smrtnosti između razvijenijih zemalja i manje razvijenih država (sve stope su starosno normalizovane):

Činjenica da stope raka debelog creva i rektuma veoma variraju između zemalja bila je poznata decenijama. Pitanje je uvek bilo zašto. Da li se razlike javljaju zbog genetike, ili sredine? Izgleda da sredinski faktori, uključujući ishranu, igraju najznačajniju ulogu u razvoju raka debelog creva i rektuma.

Istraživanja migracija su pokazala da pri seobi ljudi iz oblasti sa malim rizikom od raka u oblasti visokog rizika od raka, oni preuzimaju povećan rizik u roku od dve generacije. To ukazuje da su ishrana i način života značajni uzroci pojave ovog raka.

Druga istraživanja su, takođe, ustanovila da se sa promenom ishrane i načina života populacije brzo menjaju i stope raka debelog creva i rektuma. Ove brze promene stope raka unutar jedne populacije ne mogu se objasniti promenama u nasleđenim genima.

U značajnom istraživanju, istraživači su poredili faktore i stope raka u 32 zemlje širom sveta. Jedna od najjačih veza između bilo kog tipa raka i bilo kog faktora ishrane bila je veza između raka debelog creva i unosa mesa. Rezultati ovog istraživanja prikazani su na slici 9:

U ovom istraživanju, zemlje koje su koristile više mesa, više životinjskih proteina, više šećera i manje žitarica bile su izložene većim stopama raka debelog creva.

Druga grupa istraživača je izvršila pregled 13 istraživanja koja su poredila ljude sa i bez raka debelog creva i rektuma. Oni su ustanovili da su osobe koje su unosile najviše vlakana bile izložene za 47% manjem riziku od raka debelog creva od onih koje su unosile najmanje.

 

Unos životinjskih proteina je bolji prediktor raka kolorektuma nego odsustvo biljnih vlakana

Sa svim ovim vezama, moglo bi se postaviti pitanje da li su životinjske belančevine te koje su toliko loše. Ili je veći problem nedostatak određenih hranljivih materija, koje se obilno nalaze u ishrani zasnovanoj na biljnim namirnicama?

Novije istraživanje iz Južne Afrike je pomoglo u odgovaranju na ova pitanja. Beli Južnoafrikanci imaju 17 puta više slučajeva raka debelog creva od crnih Južnoafrikanaca. Prvo se smatralo da se to javlja zbog daleko većeg unosa vlakana među crnim Južnoafrikancima, zahvaljujući neprerađenom kukuruzu.

Međutim, poslednjih godina crni Južnoafrikanci sve više koriste komercijalno prerađen kukuruzni obrok (kukuruz minus vlakna). Sada jedu manje vlakana od belih Južnoafrikanaca. Pa ipak, stopa raka debelog creva među crncima je i dalje niska.

Ovim se nameće sledeće pitanje: Koliki udeo u zaštiti od raka imaju sama vlakna? Novije istraživanje je pokazalo da se više stope raka debelog creva među belim Južnoafrikancima mogu javljati zbog povećanog unosa životinjskih proteina, ukupne količine masti i holesterola, kao što rezultati na slici 10 pokazuju:

Istraživači su predložili da daleko veće stope među belim Južnoafrikancima mogu biti povezanije sa količinom životinjskih proteina i masti u ishrani nego sa nedostatkom zaštitnog faktora vlakana.

Međutim, ni hranljiva biljna svojstva ne treba zanemariti. Oni koji unose velike količine životinjskih proteina verovatno sebe uskraćuju za odgovarajući unos zdravih biljnih proizvoda.

Istraživanja na ljudskim populacijama ukazuju da soja ima ulogu u sprečavanju raznih vrsta raka, uključujući rak debelog creva, rektuma, prostate, stomaka, pluća i dojke. Mesina objašnjava da su prvenstveni razlog za antikancerogene koristi ovih proizvoda verovatno u velikoj meri njihove velike količine antioksidanasa, koji predstavljaju hemikalije koje mogu da blokiraju formiranje raka.

 

Životinjski proteini mogu da prouzrokuju rak prostate

Rak prostate ima sličnu istoriju kao rak dojke i rak kolorektuma.

Jedna od najdoslednijih veza ishrane i raka prostate bio je unos mlečnih proizvoda. Američka zdravstvena fondacija je u svom istraživanju zabeležila da konzumiranje jedne do dve čaše mleka dnevno povećava rizik od dobijanja raka prostate za 20%. Dok se unosom više od 2 čaše mleka dnevno rizik povećava na 400%.

Razumevanje mehanizama koji stoje iza opažene veze između raka prostate i mlečnih proizvoda učvršćuje ovaj argument. Prvi mehanizam se tiče hormona koji pojačava rast kanceroznih ćelija. Ispostavlja se da je ovaj hormon rasta predskazatelj raka, kao što je holesterol predskazatelj srčanih bolesti.

Pod normalnim uslovima, ovaj hormon efikasno upravlja stopom kojom ćelije “rastu”. Međutim, pod nezdravim uslovima, IGF-1 postaje aktivniji, pojačavajući rast i deobu novih ćelija, uz istovremeno sprečavanje uklanjanja starih. Sve ovo pospešuje razvoj raka.

Ispostavlja se da ishrana životinjskim namirnicama povećava nivo ovog hormona. Pokazano je da su ljudi sa višim nivoom IGF-1 izloženi 5,1 puta većem riziku od uznapredovalog raka prostate.

Drugi mehanizam je u vezi sa metabolizmom vitamina D. Glavna komponenta ovog procesa je aktivan oblik vitamina D, koji se proizvodi pomoću vitamina D koga dobijamo hranom ili sunčanjem. Ovaj aktivirani vitamin D ostvaruje puno korisnih efekata širom tela, uključujući prevenciju raka, autoimunih bolesti i osteoporoze.

Životinjski proteini su skloni da blokiraju proizvodnju aktiviranog vitamina D, ostavljajući telo sa malim količinama ovog vitamina. Ako ovaj mali nivo traje duže vreme, doćiće do raka prostate. Takođe, ako se u toku dužeg vremenskog perioda održava visok unos kalcijuma, stvara se okruženje u kome nivo aktiviranog vitamina D opada, pogoršavajući problem.

Koje namirnice sadrže i životinjske proteine i velike količine kalcijuma? Odgovor se krije u mleku i ostalim mlečnim proizvodima. Ovo se savršeno poklapa sa dokazima koji povezuju unos mlečnih proizvoda i rak prostate.

 

Životinjski proteini mogu da smanje broj ćelija koje se prirodno bore protiv ćelija raka

Ćelije rođene ubice predstavljaju poseban tip belih krvnih zrnaca. Te ćelije imaju sposobnost da unište strane ćelije kao što su ćelije raka. Sada postoje neki dokazi koji pokazuju da korišćenje većih količina životinjskih belančevina može da umanji njihov broj.

Unos veće količine proteina, takođe, može nepovoljno da utiče na dve druge vrste belih krvnih zrnaca: T-ćelije pomagače i citotoksične T-ćelije. Jedno istraživanje je utvrdilo da je ograničavanje unosa dve aminokiseline, fenilalanina i tirozina, moglo da poboljša imuni sistem zdravih ljudi.

U toku 28 dana, ishrana istih ljudi je promenjena ograničavajući ove dve aminokiseline. Zatim su njihove ishrane ponovo prebačene na tipičnu američku ishranu sa većim količinama aminokiselina. Efekti ovih promena prikazani su na slici 11:

Zapazite da se broj ćelija rođenih ubica udvostručio sa 3 na 6. Druge dve vrste ćelija značajne za sprečavanje raka, T-ćelije pomagači i citotoksične T-ćelije, su se takođe povećale.

U poslednje dve sedmice učesnicima je vraćena njihova tipična američka ishrana zasnovana na mesu koja je prirodno bogata fenilalaninom i tirozinom. Kao rezultat toga, njihovi zdravi visoki nivoi imunih ćelija su opali, osim T-ćelija ubica koje su imale zakasnelo opadanje.

U ovoj tabeli su prikazane namirnice koje prirodno sadrže aminokiseline fenilalanin i tirozin:

Zapazite da različite vrste mesa imaju veliki sadržaj ovih aminokiselina, kao i sočivo. Voće je među najboljim namirnicama za izbegavanje fenilalanina i tirozina.

Sada postoje dokazi da ograničavanje određenih esencijalnih aminokiselina, kao što su fenilalanin i tirozin, može da pomogne lečenju određenih smrtonosnih tipova raka koji su se već raširili ili metastazirali.

Nekoliko istraživanja je izvršeno na miševima koji su imali smrtonosni rak kože, zvani melanom, koji se već raširio na jetru i pluća. Međutim, kada su miševi postavljeni na ishranu siromašnu ovim aminokiselinama, tumori su prestali da rastu. U međuvremenu, miševi na “normalnoj ishrani” su brzo umrli od brzog rasta melanoma.

 

Da li postoji lek protiv raka?

Zamislite najavu neke nove tablete koja bi ljude učinila otpornim na rak. Bila bi to vest decenije! Ljudi bi hrlili lekarima da je dobiju na recept, a pronalazači bi se nenormalno bogatili. Ali takav lek, nažalost, ne postoji.

Ili možda postoji?

Kada biste preduzeli sve mere opreza koje su Vam do sada već dobro poznate, mogli biste sprečiti razvoj te bolesti u 70 do 80% slučajeva. Za početak bi mogli da napravite određene promene u Vašoj ishrani.

Krenite od upotrebe namirnica siromašnih masnoćama i holesterolom. Mnoge studije su potvrdile da takva ishrana smanjuje rizik od srčanog infarkta, dijabetesa, moždanog udara i mnogih vrsta raka.

Ali, svakako je mnogo lakše progutati tabletu nego izvršiti promene u načinu života. To uključuje stvaranje novih navika i veština. Na primer, smanjiti masnoću i holesterol u ishrani znači naučiti pripremati bezmesne obroke.

Jedan od razumnih načina razvijanja ove sposobnosti jeste da svake nedelje odredite jedan ili dva obroka koje ćete pripremiti na vegetarijanski način. To Vam pruža priliku da eksperimentišete sa zdravim načinom kuvanja dok novi jelovnik postupno ne proširite sa novootkrivenim omiljenim receptima.

Ako krenete ozbiljno da razmišljate o prelasku na zdravu ishranu, obavezno pročitajte ovaj koristan članak “9 korisnih saveta kako se priprema zdrava hrana“. Tu ćete dobiti neke zdrave smernice šta i kako treba raditi. Takođe, na našem sajtu možete pronaći i puno zdravih i ukusnih recepata.

A u slučaju da negde “zapnete”, uvek nas možete i lično kontaktirati putem chat-a, inbox-a, viber-a, mail-a, gde god Vama odgovara.

Cilj Zdrave Priče je da Vam pruži jednu zdraviju alterenativu u svakom smislu te reči. Zapamtite da uvek postoji izbor i da ne morate da živite ni po kakvom šablonu koji ide na Vašu štetu!

 

Ako želite da saznate više…

Možete samostalno pročitati literaturu koju smo mahom koristili za pisanje ovog članka. Knjige “Moć ishrane”, “Moć zdravlja” i “Zakoni zdravlja i izlečenja” možete besplatno skinuti sa našeg sajta u PDF formatu.

Ako Vas interesuje koje su druge bolesti povezane sa životinjskim proteinima, možete pročitati povezanu seriju članaka o vodećim rizicima koje nose sa sobom životinjski proteini. Pored raka, tu spadaju i:

Za više informacija o svakom navedenom riziku, kliknite na označeni link.

Takođe, ako želite da saznate više o proteinima uopšte, možete pročitati i sledeće članke:

1. “Biljni proteini vs životinjski: Koji su bolji izvor proteina?” i
2. “Prava istina o proteinima: Kako da izaberete najbolji protein”.

U slučaju da imate bilo kakvih pitanja, uvek nas možete kontaktirati putem mail-a, viber-a, inbox-a, chat-a ili kako god Vama odgovara. Tu smo da odgovorimo na svako Vaše pitanje u najkraćem mogućem roku..

 

Trenutno bez ocena

Ocene

Članak je objavljen u kategoriji Ishrana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *