Psihologija i duhovnost
Takmičenje sa samim sobom: Jedino zdravo takmičenje
okt
Takmičenje se obično definiše kao nadmetanje, borba, gde odmeravamo svoje sposobnosti i znanje sa drugim ljudima. Međutim, možemo se takmičiti i sa samim sobom, tako što ćemo se truditi da svakog narednog puta budemo što bolji.
1. Takmičenje sa samim sobom
Kod takmičenja sa samim sobom nema poraznog osećaja kada izgubimo ili hvalisavog osećaja kada pobedimo. Nema narušenih odnosa sa drugim ljudima. Niti uvredljivih reči sa bilo čije strane.
U nama se ne budi nikakva želja da porazimo drugu osobu ili da budemo bolji od nje. Niti ikakav strah da ćemo eventualno izgubiti i biti pobeđeni od strane drugih.
Takmičenje sa samim sobom je lišeno svega toga, jer u samome sebi nikada ne možemo videti protivnika protiv koga treba da se borimo. Čak naprotiv, u sebi samome jedino možemo videti osobu koja nam pomaže da dostignemo lične ciljeve.
2. Takmičenje sa drugim ljudima
Takmičenje sa drugima obično stvara taj žar u nama da budemo bolji od drugih i da ih pobeđujemo. Međutim, ne bi trebalo druge osobe posmatrati na taj način. Pogotovu ne u dečjem uzrastu kada sve doživljavamo mnogo ozbiljnije.
Koliko je samo prijateljstava narušeno zbog te potajne želje u deci da budu bolja od drugih. Koliko je samo loših reči izgovoreno, pa čak i fizičkih obračuna proizašlo iz tih “bezazlenih” takmičarskih igara.
Tu su i roditelji koji potpuno nesvesno podstiču takmičarski duh kod svoje dece. Često ih hvale, ističu kako su njihova deca najbolja, što je veoma pogubno za mlađu decu.
A još gore je kada roditelji počnu sa upoređivanjem vlastite dece. Kako je jedno dete bolje od drugog, ili kako treba da se ugleda na onog prvog. Tada obično kreće rivalstvo između njih u želji da pobede onog drugog.
U Bibliji čitamo da je prvo ubistvo bilo bratoubistvo, gde je Kain ubio Avelja. A zašto ga je ubio? “Zato što su mu dela bila zla, a dela njegovog brata pravedna.” (1. Jovanova 3:12) I obično bude zaista tako. Dete koje u svom bratu ili sestri vidi protivnika je obično lošijeg karaktera od svog brata ili sestre.
Stalno pokušava da istisne onog drugog i da sebe stavi u prvi plan. Zato danas imamo sve više braća i sestara koji međusobno ne pričaju upravo zbog ovog takmičarskog duha koji je prisutan u njima.
Kako odrasli ljudi ispoljavaju svoje takmičarske sklonosti?
Ako dete razvije takmičarske sklonosti u detinjstvu, velika je verovatnoća da će ih i u kasnijem periodu života ispoljavati. Setite se samo sportskih utakmica i užarenih navijača koji čekaju i najmanji povod da skoče na navijače iz protivničke ekipe.
Sve to proizilazi iz njihovog takmičarskog duha da druge ljude posmatraju kao svoje protivnike. Nekoga koga treba pobediti.
Neki ljudi dolaze u iskušenje da i svoje prijatelje, pa čak i partnere posmatraju kao nekog koga treba nadmudriti, nadmašiti, savladati. Zato se često upoređuju sa njima i ističu im mane kako bi njihove vrline došle do što većeg izražaja.
To najviše ugrožava međuljudske odnose i može uzrokovati prekid prijateljstva, veze, pa čak i braka. Zato je dobro prepoznati i najmanji nagoveštaj ovakvih sklonosti kod sebe i truditi se da ih otklonimo kako ne bi ostali bez voljenih osoba.
Koja zanimanja najviše podstiču takmičarski duh?
Osobama koje se profesionalno bave nekim sportom je prosto u opisu posla da se takmiče sa drugima. Cilj svih profesionalnih takmičenja je upravo to – pobediti svoje protivnike. Zato se od njih i očekuje da ispoljavaju takmičarski duh.
Upravo zbog ove izražene želje da pobede svoje protivnike, mnogi su spremni da varaju, lažu, koriste nedozvoljena sredstva samo da bi došli do pobede. Zato većina profesionalnih sportista vrlo često poteže za nedozvoljenim i nezdravim sredstvima samo da bi ostali u formi i zadobili ili zadržali svoje pobedničke pozicije.
Nažalost, ovo se ne odnosi samo na profesionalne sportiste, već i na sve ostale ljude koji žele da pobede po svaku cenu. Mnogi idu na kartu da cilj opravdava sredstvo i spremni su da gaze preko svih samo da dobiju ono što žele.
Zato je takmičenje sa drugima opasno tle u kome možete da izgubite ljubav za druge ljude, jer ne možete nekog da volite i istovremeno želeti da ga pobedite.
Na kraju bih želela da spomenem i ostala profesionalna zanimanja, koja kod svojih zaposlenih podstiču takmičarski duh. Svaki posao gde se na procenat zarađuje i gde zaposleni bivaju unapređeni na osnovu svog ostvarenog učinka, takođe, dovode do narušavanja njihovih međusobnih odnosa. Najbolji primer ovoga je mrežni marketing.
Umesto da se ljudi raduju zbog unapređenja svojih kolega, mnogi su spremni da negoduju i smišljaju razne sitne pakosti kako bi svojim kolegama naneli štetu. Bore se oko njihovih klijenata, preuzimaju im poslove i time samo pokazaju da još uvek nisu preležali svoje dečije bolesti stečene još u detinjstvu.
Zaključak
Ako već želite da se takmičite, takmičite se samim sobom. Trudite se da svakim novim danom budete bolji nego što ste bili juče. Da svakim novim danom znate više nego što ste znali juče.
Da svakim novim danom možete više nego što ste mogli juče. Da svakim novim danom postignete više nego što ste postigli juče.
Takmičenje sa samim sobom je jedino zdravo takmičenje, jer se jedino iz takvog takmičenja rađate bolji Vi. I jedino Vas takvo takmičenje čuva od gajenja negativnih osećanja prema drugim ljudima i preduzimanja raznih pokvarenih radnji da bi ostvarili svoje sebične ciljeve.
Dipl. master psiholog Jelena V. Grubović