Život je borba: Kako da izađete iz nje kao pobednik?

Život… Kako ga definisati? Kao čudo? Kao igru? Kao borbu? Verujem da svaki čovek ima neku svoju definiciju života, ali verovatno ćete se složiti sa mnom da je život jedna velika borba. Od kako dođemo na svet, pa sve dok ne odemo sa njega, naša borba je u toku. Neko se bori protiv drugih, neko sa samim sobom, a neko pasivno stoji sa strane jer mu je dosta svega.

1. Život kao borba protiv drugih

Kada se borimo protiv drugih ljudi, ulažemo svoju energiju i trud u negativne relacije. Trošimo svoje vreme na negativne stvari. Pokušavamo da utičemo na nešto na šta jednostavno nemamo kontrolu, što nije u našoj moći. Nakon takve borbe ostajemo iscrpljeni, istrošeni, prazni.

Obično ulazimo u takvu borbu da bismo nešto dokazali drugima ili možda sami sebi, ali takva borba se uvek nepovoljno završava po obe strane. Niti smo zadovoljni mi, niti druga osoba. Zato je takvu borbu najbolje zaobići.

Ako dođete u iskušenje da uzvratite na tuđu uvredu, da uzvratite na tuđi udarac, setite se da ćete iz te borbe uvek izaći kao gubitnik. Izgubićete svoj mir. Izgubićete svoje vreme baveći se negativnim stvarima. I pre svega – izgubićete ljudskost koja treba da postoji u svima nama. Zato se lepo okrenite na drugu stranu. I na zlo uzvratite dobrim.

Kada god ste u prilici, pomognite toj osobi. Tako ćete sačuvati svoj mir i nećete se baviti negativnim stvarima. Ostaćete čovek, a nju ćete postideti. Možda Vam zvuči teško ili gotovo nezamislivo, ali ništa Vas ne košta da probate.

Ako ste ranije “skakali na prvu loptu”, sada je pravo vreme da usporite. Par sekundi sačekate. Možda se desi nešto što nikada ranije niste doživeli. Možda shvatite koliko je nepotrebno trošiti svoje vreme i reči na takve beskorisne rasprave i svađe. Možda čak ni nije vredno Vašeg izgubljenog vremena i živaca.

Ponekada stvari mogu da budu toliko jednostavne, samo ih ljudi zakomplikuju. Zato je dobro zastati za trenutak i promeniti ugao gledanja. Možda zaista i nije toliko važno šta neka druga osoba misli o Vama i kako Vam se obraća. Da li je malo povisila ton ili Vam je uputila neku ružnu reč? Ostavite druge osobe po strani i bavite se samim sobom. Tu imate i više posla nego što možete da zamislite.

2. Život kao borba sa samim sobom

Kada smo već kod nas samih, sada je pravo vreme da se pozabavimo našim unutrašnjim borbama. Verujem da ih svako od Vas ima na pretek. Možda ste se uhvatili u koštac sa njima ili ste ih ostavili po strani. Ali, šta god da je u pitanju, naše unutrašnje borbe uvek nekako isplivaju na površini kad im se baš i ne nadamo.

Dok smo mladi i puni života, nekako te unutrašnje borbe gotovo da ni ne primećujemo. Uvek su tu neke druge osobe, ispunjeno vreme, izlasci, druženja… Tako da retko postavljamo sebi neka važna životna pitanja. Idemo u školu, onda dolazi fakultet i tu obično kreću neka prva ozbiljnija preispitivanja.

Šta ću da radim u životu? Čime ću da se bavim? Da li da upišem fakultet ili odmah nađem posao? Da li da osnujem porodicu ili još neko vreme sačekam? Promenim zanimanje, posao, partnera? Ostanem u Srbiji ili odem za inostranstvo?

Sve su ovo neka važna životna pitanja koja obično svako od nas u nekom trenutku života postavi. I tada kreće borba. Prava unutrašnja borba. Možda je bolje ovo, ili nešto drugo? Da li da krenem na ovu stranu ili neku drugu? Da li da izguram ovo započeto ili da se preusmerim na nešto drugo? Sva ova pitanja traže određeni odgovor.

Možda na neka pitanja i imate spremljen odgovor, pa ne morate da vodite borbu sa samim sobom. Ali, uvek ostaje bar nešto u Vama što Vam ne da mira. Kao da se kolebate između dve strane. Jedno Vas vuče na jednu stranu, drugo na drugu. Čuveno – biti il’ ne biti? Ustati ili odustati? Izgovoriti ili prećutati? Uraditi ili odložiti?

Da li poslušati savest ili trenutne želje?

Unutrašnja borba je sigurno postojala u Vama kad god ste želeli da probate neku „zabranjenu“ stvar, kao što su cigarete, alkohol, droga, kockanje ili nešto drugo. Kasnije su to možda bile neke ilegalne radnje ili poslovi.

Sigurno poznajete taj unutrašnji sukob koji se vodio u Vama kad god je trebalo da izaberete između onog što se suproti Vašoj savesti i onog što je ispravno. U tom trenutku kao da Vam je nešto govorilo da ne bi trebalo da konzumirate ili činite to, jer je štetno i opasno po Vas. Dok Vas je nešto drugo navodilo da ipak otpočnete sa tim, jer nema ničeg lošeg u tome.

Biblija takvu vrstu borbe karakteriše kao borbu između dobra i zla. Sa jedne strane, Bog nam preko naše savesti poručuje da je nešto loše po nas. Dok sa druge strane, uvek je tu naš neprijatelj koji želi da baš to učinimo.

I dok svaka od ovih unutrašnjih borbi traži neki naš odgovor, naš život i dalje teče…

3. Život kao pasivno stajanje sa strane

Ali, šta ako nemamo odgovor na ove naše životne borbe? Ili, prosto ne želimo ništa da uradimo, promenimo, kažemo ili izaberemo jer nam je dosta svega? Tada obično ulazimo u jednu jaku lošu životnu fazu koja može biti pogubna po celokupni naš život.

Uglavnom je prate ravnodušnost, nezainteresovanost, pasivnost, a neretko i autodestruktivna ponašanja. Odajemo se lakim drogama ili smo skloni da izvršimo samoubistvo.

Tada nam prosto nije ni do čega, jer ne vidimo rešenje za sopstvene probleme. Budućnost nam izgleda toliko mračno i nepovoljno da bi radije želeli da se nismo ni rodili. Ništa nam nema smisla, a put kojim smo krenuli čini nam se da nigde ne vodi.

Nekome ovo bude samo prolazni period u životu, a nekome, nažalost, prođe čitav život u tome.

Kako da izađete kao pobednik?

Da Vam se ovo ne bi dešavalo (ili da biste izašli iz pasivne faze ako ste slučajno u nju zapali), potrebno je da pronađete neki zdravi smisao života i preuzmete odgovornost za sopstveni život.

Kada čovek ima razlog da živi i postoji, tada mu misao o autodestrukciji neće izgledati poželjno. Štaviše, delovaće mu sasvim odbojno. Gotovo nezamislivo. Zato je dobro da postavljamo pitanja o životu i da se trudimo da pronađemo odgovore na njih.

Kada sam prvi put pročitala Bibliju, tek tada sam dobila jasan smisao života. Bilo mi je jasno da sam stvorena da činim dobre stvari i da se lepo ophodim prema drugim ljudima. Svi smo mi stvoreni po Božjem obličju i ne bi trebalo sebe da kvarimo ružnim rečima, lošim delima, pa čak ni lošim mislima.

Kada čovek posmatra sebe i druge ljude takvim očima, tada će mu delovati potpuno nezamislivo da ulazi u bespotrebne svađe, vređanja i rasprave sa njima, a o fizičkim obračunima ni da ne govorimo. Tek tada će izaći kao pobednik, jer će sačuvati svoj mir, dostojanstvo i ljudskost koje mnogima, nažalost, nedostaju.

Takođe, znaće da donosi ispravne izbore, i neće biti vođen trenutnim željama i osećanjima. Već će umesto toga biti vođen ispravnim biblijskim načelima. Možda Vam sve ovo zvuči nemoguće, “ali Bogu je sve moguće.“ (Matej 19:26) „Bacite sve svoje brige na Njega, jer se On brine za vas.“ (1. Petrova 5:7)

Dipl. master psiholog Jelena V. Grubović