Preskakanje doručka: Šta dobijate i gubite time?

Preskakanje doručka je postala odomaćena pojava kod mnogih ljudi. Oni dan obično započinju kafom i/ili cigaretom i odmah kreću sa obavljanjem svakodnevnih dužnosti.

Uobičajeni razlog za preskakanje doručka je da nisu veoma gladni ujutru, što je uobičajeni rezultat jedenja obilnog obroka uveče. Još jedan razlog koji se navodi za preskakanje doručka je sprečavanje povećanja telesne težine. Neke osobe razmišljaju da će im, pošto nisu gladne, preskakanje doručka pomoći da smršaju.

Takođe, ima i onih koji ne stižu da uzmu svoj doručak na vreme, jer su stalno u nekoj žurbi. Time što preskaču svoj doručak zapravo misle da su dobili nešto od vremena, ali stvarnost je nažalost obično drugačija.

 

Preskakanje doručka skraćuje životni vek

Doktori Nedra Belok i Lester Breslou bili su među prvim istraživačima koji su otkrili kojih 7 faktora načina života utiču na dužinu života ljudi. U njihovom klasičnom istraživanju učestvovalo je približno 7.000 osoba koje žive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, kod kojih su utvrdili da postoje ovih 7 faktora koji produžuju životni vek.

Faktori koji utiču na dugovečnost

Kao što možete videti, među faktorima koji utiču na dugovečnost nalazilo se i redovno doručkovanje.

Broj ovih navika koje je osoba upražnjavala imao je ogroman uticaj na njihovu dužinu života. Posle 9 godina, broj navika zdravog stila života koje je osoba upražnjavala bio je direktno srazmeran verovatnoći njihovog umiranja.

Rezultati su prikazani u tabeli ispod:

Tabela zdrave navike

Zapazite da je samo oko 5% muškaraca i žena koji su upražnjavali svih 7 zdravih navika umrlo u toku perioda od 9 godina u poređenju sa 12,3 do 20% onih koji su upražnjavali 3 navike ili
manje.

Mnogi ljudi koji čitaju istraživanje okruga Alameda su iznenađeni da je “doručkovanje” uključeno u listu od 7 najznačajnijih faktora dugovečnosti. Međutim, skorija analiza podataka je čak utvrdila da doručkovanje samo po sebi povećava dužinu života, nevezano od ostalih faktora.

U nekim od prvobitnih podataka utvrđeno je da su osobe koje su doručkovale i nisu jele između obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doručak i užinale. Dok se kasnija analiza podataka istraživanja okruga Alameda koncentrisala naročito na osobe od 60 do 94 godina starosti.

Oni koji nisu redovno doručkovali imali su 50% povećan rizik od smrti u poređenju sa onima koje su redovno doručkovali. Zanimljivo je da je u ovoj grupi starijih Amerikanaca dug život podjednako zavisio od dobrog doručkovanja, kao i od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vežbanja.

 

Redovno doručkovanje smanjuje telesnu težinu

Još jedna zabluda koja važi za preskakanje doručka je da ono doprinosi smanjenju telesne težine. Međutim, istina je da doručkovanje treba da bude deo bilo kog programa za mršavljenje.

Pre više godina, dr Čarls Kap je predložio da je povećanje težine rezultat neodgovarajućeg vremenskog usklađivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja noću.

Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih 70 godina, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole težine. Pacijenti sa viškom kilograma upućeni su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih obroka i užina noću, na obilan jutarnji obrok, umereni ručak i laganu večeru.

Obilan obrok

Trebalo je da jedu svoj poslednji obrok u idealnom slučaju u podne, ali nikako posle 15h, i rečeno im je da ne idu na spavanje bar osam i po časova posle poslednjeg uzimanja hrane. Značajno je da im nije traženo da menjaju svoj izbor hrane, niti količinu kalorija koju jedu.

Zainteresovani istraživači u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zaštite, Univerziteta u Tulanu, istražili su beleške o 955 Kapovih pacijenata sa viškom kilograma i zaključili su sledeće:

  • Oni koji su jeli samo doručak, gubili su u proseku oko 4,5 kg mesečno.
  • Oni koji su jeli doručak, ručak i užine gubili su u proseku oko 2,3 do 2,7 kg mesečno.
  • Kod onih koji su smanjili težinu za 9 do 13,5 kg došlo je do porasta nivoa hemoglobina.
  • Nivo šećera u krvi dijabetičara, koji su izgubili 13,5 kg ili više, normalizovao se.
  • Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenje potreba za dnevnim održavanjem funkcije tiroide.

Dok su drugi naučnici, takođe, potvrdili da ukoliko preskočite jutarnji obrok, nivo šećera u krvi naglo opada. Nakon toga, javljaju se umor i vrtoglavica, a metabolizam se usporava, te se samim tim zaustavlja i proces sagorevanja kalorija. Mozak prelazi u drugo stanje zbog nervoze, postajete depresivni i skloni ste promenama raspoloženja.

Kada u nekom trenutku u toku dana konačno unesete hranu u organizam, teže će vam biti da se zasitite. Izbegavanjem doručka usporavate svoj metabolizam, a nivo šećera u krvi će konstantno biti nestabilan. Iz svega ovog sledi zaključak da vas preskakanje doručka neće učiniti mršavijim, već baš naprotiv.

 

Redovno doručkovanje smanjuje rizik od infarkta

Studije su pokazale da doručak pruža još jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim doručkovanjem. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru pre doručka. To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška tokom jutarnjih časova.

Doručkovanje smanjuje rizik od infarkta

Ako se takav ugrušak javi u srčanim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao što je očekivano na osnovu ove fiziologije, većina srčanih udara se odigrava između 7h i 12h pre podne. Doručkovanje može da pomogne da krvne pločice postanu manje lepljivije i da se na taj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara.

Uticaj ovih odnosa prikazan je na slici 1.

 

Redovno vežbanje poboljšava mentalne funkcije

Odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu održao je 1995. godine skup većeg broja psihologa, neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja naučnih istraživanja o doručku.
Istraživači su zaključili da je doručkovanje, prema njihovim rečima, važno za “učenje, memoriju i fizičku dobrobit i dece i odraslih”.

Dobre navike pri doručku su suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časova. Osobe koje doručkuju ispoljavaju bolja raspoloženja i poboljšane naučne sposobnosti.

Potpunija lista prednosti doručkovanja uključuje:

  • Efikasnije rešavanje problema,
  • Poboljšanu memoriju,
  • Poboljšanu tečnost govora,
  • Poboljšan opseg pažnje,
  • Bolje raspoloženje i
  • Bolji rezultati učenja.

 

Zaključak

Nakon svega što smo naveli, možemo zaključiti da ćete preskakanjem doručka izgubiti mnogo toga, samo ne ono što možda jedino i želite, a to je višak vaših kilograma. Ako već želite da preskočite neki obrok u cilju gubljenja neželjenih kilograma, onda je idealno da to bude večera. Tada ste najmanje aktivni i nije vam potrebna dodatna energija za obavljanje bilo kakvih poslova, kao što je to slučaj sa doručkom.

Preskakanje večere će vam, takođe, pomoći da ogladnite ujutru ako trenutno nemate želju za jutarnjim obrokom zbog svojih obilnih večernjih obroka. Pokušajte da nedelju dana na večeravate i primetićete kako se jutarnji apetit polako vraća. Možete, takođe, primetiti da čvršće spavate, iako možda odete u krevet gladni nekoliko noći dok se vaše telo ne prilagodi.

Još jedna stvar na koju bi trebalo svakako da obratite pažnju je utvrđivanje okvirnog vremena za uzimanje obroka, kao i njihov broj. Poželjno je imati ne više od 3 obroka i voditi računa da doručak bude najobilniji obrok u toku dana.

Pored navedenog, izbegavajte grickanje između obroka, jer ono slabi vaše organe za varenje. Za više informacija na ovu temu možete pročitati članak: “Grickanje između obroka: Zašto i kako prestati sa tim?”

Takođe, možete pročitati i odličan članak pod nazivom “Sačuvati zdravlje: 10 životnih pravila” klikom na ovaj link.

Trenutno bez ocena

Ocene

Članak je objavljen u kategoriji Ishrana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *