fbpx

Psihoterapija iz ličnog iskustva: Zašto je treba izbegavati

Psihoterapija

Danas psihoterapija postaje sve popularnija. Čak i na našim prostorima. Međutim, postavlja se logično pitanje: Šta uopšte predstavlja psihoterapija i čemu ona služi?

U ovom članku se neću baviti klasičnim definicijama psihoterapije, koje i ovako možete pronaći sami na Internetu, već ću Vam govoriti o samoj njenoj pozadini.

Ne znam koliko Vas je upućeno, ali danas postoji mnoštvo pravaca psihoterapije. I svaki njihov zagovornik će Vas ubeđivati u opravdanost i delotvornost sopstvene teorije i opredeljenja.

Međutim, da li postoji neki objektivan metod pomoću koga možemo ispitati delotvornost bilo kog od tih pravaca? Nažalost ne. Jedino su njihovi klijenti merilo uspešnosti ili neuspešnosti njihove sprovedene prakse. To me zapravo i kvalifikuje da govorim o efektima psihoterapije s obzirom da sam je i sama upražnjavala.

 

Kako funkcioniše psihoterapija u Srbiji?

Ne znam koliko Vas je upoznato, ali nijedan naš Zakon ne poznaje pojam “psihoterapija”. To nas dovodi do sledećeg zaključka da veliki dijapazon ljudi može da postane psihoterapeut.

Neki od psihoterapeuta će se verovatno pobuniti i pozvati na Savez društva psihoterapeuta Srbije čiji član moraš da postaneš da bi obavljao takvu praksu. Međutim, to uopšte nije tačno. Naša država uopšte ne zahteva članstvo u nikakvom savezu. Dovoljno je da imate odgovarajući završen fakultet i položen državni ispit.

Nažalost, na početku svog školovanja uopšte nisam znala za ove pojedinosti. Tako da sam odlučila da se edukujem za psihodinamskog psihoterapeuta. Nekako mi je taj pravac zvučao najprofesionalnije s obzirom da vuče korene od toliko poznate psihoanalize, a opet predstavlja njenu modifikaciju koja bi trebalo da je bliža našem vremenu.

 

Kako je tekla moja vlastita psihoterapija?

Već pri kraju prve godine studiranja, krenula sam na sopstvenu individualnu i grupnu terapiju. Na individualnoj terapiji sam imala tzv. “rad na sebi”, gde je terapeut pokušavao da isprovocira najranija sećanja iz mog detinjstva.

Ne znam kako zamišljate svoju individualnu terapiju, ali u mom slučaju se razlikovala od svega onoga što sam ikada zamišljala. Moj terapeut je bio u stanju da ćuti sve vreme kako bi me naveo na slobodno asociranje. Ovaj metod slobodne asocijacije je razvio čuveni Frojd, jer nije bio uspešan u hipnotiziranju ljudi.

O čemu se zapravo radi? Cilj je da se tišinom stvori toliko napeta atmosfera da ćete krenuti da pričate o bilo čemu što Vam padne na pamet. Međutim, za psihoterapeute Vaš tok slobodnih misli itekako ima neko značenje, jer veruju da ništa ne govorite slučajno. Po njima, većinu stvari držite potisnute u svom nesvesnom koje najbolje na taj način mogu izaći na površinu. Tu su naravno i Vaši snovi koje najviše vole da tumače.

Ali, koji je princip za tumačenje Vaših reči ili snova? Naravno, njihove vlastite teorije. Šta god da sanjate, oni će povezati sa seksualnim simbolima. Čak i ako je povezano sa religioznošću, takođe, će pronaći željenu vezu.

To Vam je isto kao kada čitate neki sadržaj i tumačite ga u skladu sa sopstvenim verovanjima, obično predrasudama. Tako i Vaš terapeut u Vašoj priči vidi samo ono što je u skladu sa njegovom teorijom.

Na taj način može da Vas ubedi u nešto što uopšte nije u skladu sa objektivnom realnošću. Njegov argument će uvek glasiti: “Normalno je da se buniš protiv ovih saznanja, jer tvoje nesvesno ne želi da otkriješ svoje pravo stanje”. I time te dovodi u mat poziciju, gde je on uvek u pravu, jer nikada ne možeš da dokažeš suprotno.

 

Zašto psihoterapiju treba izbegavati?

Nažalost, mnogi ljudi ni ne pokušavaju da dokažu suprotno. Oni su jednostavno bespomoćni, jer svu svoju nadu polažu u svog terapeuta i učiniće sve da im konačno bude bolje.

Međutim, mi koji se edukujemo za psihoterapeute itekako možemo prodreti u mentalne gimnastike koje se izvode nad nama. Ipak mnogi od nas odlaze kod terapeuta da “ispeku” budući zanat, tako da mnogo više vodimo računa o samim metodama nego njihovi klijenti. Takođe, uglavnom nismo toliko zavisni od njihovog mišljenja, tako da možemo da razmišljamo svojom glavom.

Nažalost, čak ni to nije uvek slučaj. Dok sam pohađala grupnu terapiju, upoznala sam toliko mnogo edukanata koji su psihički bili jako loše. Čak su i oni sami imali puno nerazrešenih psihičkih problema.

Neko od psihoterapeuta bi mogao reći da je upravo cilj tvoje individualne psihoterapije da pre svega razrešiš sopstvene probleme, pa da tek onda pomažeš drugim ljudima. Međutim, čak ni ovo nije uvek slučaj. Mnoge od tih osoba su bile pri kraju edukacije za psihoterapeuta, čak su imale i sopstvene klijente, a opet nisu delovale psihički uravnoteženo.

Kada sam postavila pitanje svom direktoru da li postoji neki završni test na osnovu koga se utvrđuje ko je sve sposoban za obavljanje psihoterapeutske prakse, naišla sam na otvoreno ismejavanje moje naivnosti.

Nažalost, mnogim budućim i postojećim psihoterapeutima je upravo krajnji cilj da se osećaju uvaženo, autoritativno, sa punim džepovima para, bez ikakvog marenja za klijentovo opšte dobro. Zato je veoma rizično oslanjati se na drugog čoveka.

Ko Vama uopšte garantuje da se preko puta Vas nalazi osoba koja Vam želi samo dobro? Čak i da Vam zaista želi dobro, ko Vam može garantovati da ta osoba poseduje i odgovarajuće veštine da Vam pruži ono dobro koje Vam i želi?

 

Koja je najbolja alternativa za psihoterapiju?

Ovo su pitanja svakako za razmišljanje i ovim putem Vas pozivam da dobro razmislite u koga polažete svoje nade, poverenje. Ako mene pitate, jedino svoje nade mogu da polažem u Biće koje je iznad mene u svakom pogledu. Koje je sveznajuće, koje ima ogromnu silu i koje mi želi samo najbolje.

To Biće sam jedino upoznala čitajući Sveto pismo i od tada sve svoje nade polažem jedino u Boga. Više se ne oslanjam na druge ljude. Jednostavno sam svesna ljudskih mana, pre svega svojih, pa onda i ostalih, što me zapravo čuva od razočarenja bilo koje vrste.

Otkako sam spoznala ovu istinu, konačno sam doživela mir koji sam toliko dugo tražila u svemu. Pa čak i u toj psihoterapiji. Tada sam shvatila da jedini mir možemo naći u Bogu. Odnosno, kada prestanemo da bežimo od Njega i kada Ga konačno prihvatimo kao autoritativno biće koje nam jedino može dati objektivnu istinu.

Bez tog objektivnog merila svako od nas je osuđen na besumično lutanje, u kome iznova i iznova tražimo sebe. Tada mogu proći godine, decenije, a da se sve vreme vrtimo ukrug. To je bila moja priča, koja je na svu sreću doživela srećan kraj.

Tek sada se osećam spremnom i osposobljenom da pomažem drugim ljudima. Zato što ih neću usmeravati na nesavršenu sebe, već na savršenog Boga. On jedini ima moć da nam pomogne na pravi način i radosna vest je ta što želi da to i učini. Samo je potrebno da zatražimo pomoć sa potpunim poverenjem u Njega i biće nam po veri.

Zato nas Isus Hrist i poziva sledećim rečima: “Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.” (Jevanđelje po Mateju 11,28)

P.S. Ako Vam se dopao ovaj članak, možete pročitati još jedan sličan ovom – “Psihologija iz ugla jednog psihologa”.

 

Dipl. master psiholog Jelena V. Grubović

5/5 (1)

Ocene

2 thoughts on “Psihoterapija iz ličnog iskustva: Zašto je treba izbegavati

  1. Z. Vasic says:

    Ako sam dobro razumeo ovaj tekst je napisala Jelena Grubovic, psiholog. Ne znam da li je ona bila samo klijent-pacijent kod nekog psihoterapeuta, ili je isla na obuku da i sama postane psihoterapeut, a tom slucsju mora proci predidjen proces psihoterapije.
    U svakom slucaju njen tekst ima smisla jer da bi se covek dobro osecao on mora imati mir (biti u harmoniji sa samim sobom), u harmoniji sa okruzenjem, biosferom i kosmosom-tj. sa Bogom.
    Kako doci do toga to je pravo pitanje. Verovatno da postoji vise nacina-puteva. Ko nam na tom putu moze pomoci i to je pitanje.
    Najvaznije je ne zaustaviti se u razvoju licnosti i svojih potencijala. Sigurno da su vazni bazicni oslonci svake licnosti a to su, po Josipu Bergeru, :telo, pripadanje, misljenje i smisao zivota. Za telo je vezano nase zdravlje, fizicko i psihicko. Osecaj pripadanja od porodice pa navise. Misljenje, kakve su nam midli takav je i zivot. I smisao zivota kpjo je uvek u krajnoj liniji vezan sa Bogom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *