Psihoterapija iz ličnog iskustva: Zašto je treba izbegavati

Psihoterapija

Danas psihoterapija postaje sve popularnija. Čak i na našim prostorima. Međutim, postavlja se logično pitanje: Šta uopšte predstavlja psihoterapija i čemu ona služi?

U ovom članku se neću baviti klasičnim definicijama psihoterapije, koje i ovako možete pronaći sami na Internetu, već ću Vam govoriti o samoj njenoj pozadini.

Ne znam koliko Vas je upućeno, ali danas postoji mnoštvo pravaca psihoterapije. I svaki njihov zagovornik će Vas ubeđivati u opravdanost i delotvornost sopstvene teorije i opredeljenja.

Međutim, da li postoji neki objektivan metod pomoću koga možemo ispitati delotvornost bilo kog od tih pravaca? Nažalost ne. Jedino su njihovi klijenti merilo uspešnosti ili neuspešnosti njihove sprovedene prakse. To me zapravo i kvalifikuje da govorim o efektima psihoterapije s obzirom da sam je i sama upražnjavala.

 

Kako funkcioniše psihoterapija u Srbiji?

Ne znam koliko Vas je upoznato, ali nijedan naš Zakon ne poznaje pojam “psihoterapija”. To nas dovodi do sledećeg zaključka da veliki dijapazon ljudi može da postane psihoterapeut.

Neki od psihoterapeuta će se verovatno pobuniti i pozvati na Savez društva psihoterapeuta Srbije čiji član moraš da postaneš da bi obavljao takvu praksu. Međutim, to uopšte nije tačno. Naša država uopšte ne zahteva članstvo u nikakvom savezu. Dovoljno je da imate odgovarajući završen fakultet i položen državni ispit.

Nažalost, na početku svog školovanja uopšte nisam znala za ove pojedinosti. Tako da sam odlučila da se edukujem za psihodinamskog psihoterapeuta. Nekako mi je taj pravac zvučao najprofesionalnije s obzirom da vuče korene od toliko poznate psihoanalize, a opet predstavlja njenu modifikaciju koja bi trebalo da je bliža našem vremenu.

 

Kako je tekla moja vlastita psihoterapija?

Već pri kraju prve godine studiranja, krenula sam na sopstvenu individualnu i grupnu terapiju. Na individualnoj terapiji sam imala tzv. “rad na sebi”, gde je terapeut pokušavao da isprovocira najranija sećanja iz mog detinjstva.

Ne znam kako zamišljate svoju individualnu terapiju, ali u mom slučaju se razlikovala od svega onoga što sam ikada zamišljala. Moj terapeut je bio u stanju da ćuti sve vreme kako bi me naveo na slobodno asociranje. Ovaj metod slobodne asocijacije je razvio čuveni Frojd, jer nije bio uspešan u hipnotiziranju ljudi.

O čemu se zapravo radi? Cilj je da se tišinom stvori toliko napeta atmosfera da ćete krenuti da pričate o bilo čemu što Vam padne na pamet. Međutim, za psihoterapeute Vaš tok slobodnih misli itekako ima neko značenje, jer veruju da ništa ne govorite slučajno. Po njima, većinu stvari držite potisnute u svom nesvesnom koje najbolje na taj način mogu izaći na površinu. Tu su naravno i Vaši snovi koje najviše vole da tumače.

Ali, koji je princip za tumačenje Vaših reči ili snova? Naravno, njihove vlastite teorije. Šta god da sanjate, oni će povezati sa seksualnim simbolima. Čak i ako je povezano sa religioznošću, takođe, će pronaći željenu vezu.

To Vam je isto kao kada čitate neki sadržaj i tumačite ga u skladu sa sopstvenim verovanjima, obično predrasudama. Tako i Vaš terapeut u Vašoj priči vidi samo ono što je u skladu sa njegovom teorijom.

Na taj način može da Vas ubedi u nešto što uopšte nije u skladu sa objektivnom realnošću. Njegov argument će uvek glasiti: “Normalno je da se buniš protiv ovih saznanja, jer tvoje nesvesno ne želi da otkriješ svoje pravo stanje”. I time te dovodi u mat poziciju, gde je on uvek u pravu, jer nikada ne možeš da dokažeš suprotno.

 

Zašto psihoterapiju treba izbegavati?

Nažalost, mnogi ljudi ni ne pokušavaju da dokažu suprotno. Oni su jednostavno bespomoćni, jer svu svoju nadu polažu u svog terapeuta i učiniće sve da im konačno bude bolje.

Međutim, mi koji se edukujemo za psihoterapeute itekako možemo prodreti u mentalne gimnastike koje se izvode nad nama. Ipak mnogi od nas odlaze kod terapeuta da “ispeku” budući zanat, tako da mnogo više vodimo računa o samim metodama nego njihovi klijenti. Takođe, uglavnom nismo toliko zavisni od njihovog mišljenja, tako da možemo da razmišljamo svojom glavom.

Nažalost, čak ni to nije uvek slučaj. Dok sam pohađala grupnu terapiju, upoznala sam toliko mnogo edukanata koji su psihički bili jako loše. Čak su i oni sami imali puno nerazrešenih psihičkih problema.

Neko od psihoterapeuta bi mogao reći da je upravo cilj tvoje individualne psihoterapije da pre svega razrešiš sopstvene probleme, pa da tek onda pomažeš drugim ljudima. Međutim, čak ni ovo nije uvek slučaj. Mnoge od tih osoba su bile pri kraju edukacije za psihoterapeuta, čak su imale i sopstvene klijente, a opet nisu delovale psihički uravnoteženo.

Kada sam postavila pitanje svom direktoru da li postoji neki završni test na osnovu koga se utvrđuje ko je sve sposoban za obavljanje psihoterapeutske prakse, naišla sam na otvoreno ismejavanje moje naivnosti.

Nažalost, mnogim budućim i postojećim psihoterapeutima je upravo krajnji cilj da se osećaju uvaženo, autoritativno, sa punim džepovima para, bez ikakvog marenja za klijentovo opšte dobro. Zato je veoma rizično oslanjati se na drugog čoveka.

Ko Vama uopšte garantuje da se preko puta Vas nalazi osoba koja Vam želi samo dobro? Čak i da Vam zaista želi dobro, ko Vam može garantovati da ta osoba poseduje i odgovarajuće veštine da Vam pruži ono dobro koje Vam i želi?

 

Koja je najbolja alternativa za psihoterapiju?

Ovo su pitanja svakako za razmišljanje i ovim putem Vas pozivam da dobro razmislite u koga polažete svoje nade, poverenje. Ako mene pitate, jedino svoje nade mogu da polažem u Biće koje je iznad mene u svakom pogledu. Koje je sveznajuće, koje ima ogromnu silu i koje mi želi samo najbolje.

To Biće sam jedino upoznala čitajući Sveto pismo i od tada sve svoje nade polažem jedino u Boga. Više se ne oslanjam na druge ljude. Jednostavno sam svesna ljudskih mana, pre svega svojih, pa onda i ostalih, što me zapravo čuva od razočarenja bilo koje vrste.

Otkako sam spoznala ovu istinu, konačno sam doživela mir koji sam toliko dugo tražila u svemu. Pa čak i u toj psihoterapiji. Tada sam shvatila da jedini mir možemo naći u Bogu. Odnosno, kada prestanemo da bežimo od Njega i kada Ga konačno prihvatimo kao autoritativno biće koje nam jedino može dati objektivnu istinu.

Bez tog objektivnog merila svako od nas je osuđen na besumično lutanje, u kome iznova i iznova tražimo sebe. Tada mogu proći godine, decenije, a da se sve vreme vrtimo ukrug. To je bila moja priča, koja je na svu sreću doživela srećan kraj.

Tek sada se osećam spremnom i osposobljenom da pomažem drugim ljudima. Zato što ih neću usmeravati na nesavršenu sebe, već na savršenog Boga. On jedini ima moć da nam pomogne na pravi način i radosna vest je ta što želi da to i učini. Samo je potrebno da zatražimo pomoć sa potpunim poverenjem u Njega i biće nam po veri.

Zato nas Isus Hrist i poziva sledećim rečima: “Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.” (Jevanđelje po Mateju 11,28)

P.S. Ako Vam se dopao ovaj članak, možete pročitati još jedan sličan ovom – “Psihologija iz ugla jednog psihologa”.

 

Dipl. master psiholog Jelena V. Grubović

3.19/5 (37)

Ocene

47 thoughts on “Psihoterapija iz ličnog iskustva: Zašto je treba izbegavati

  1. Z. Vasic says:

    Ako sam dobro razumeo ovaj tekst je napisala Jelena Grubovic, psiholog. Ne znam da li je ona bila samo klijent-pacijent kod nekog psihoterapeuta, ili je isla na obuku da i sama postane psihoterapeut, a tom slucsju mora proci predidjen proces psihoterapije.
    U svakom slucaju njen tekst ima smisla jer da bi se covek dobro osecao on mora imati mir (biti u harmoniji sa samim sobom), u harmoniji sa okruzenjem, biosferom i kosmosom-tj. sa Bogom.
    Kako doci do toga to je pravo pitanje. Verovatno da postoji vise nacina-puteva. Ko nam na tom putu moze pomoci i to je pitanje.
    Najvaznije je ne zaustaviti se u razvoju licnosti i svojih potencijala. Sigurno da su vazni bazicni oslonci svake licnosti a to su, po Josipu Bergeru, :telo, pripadanje, misljenje i smisao zivota. Za telo je vezano nase zdravlje, fizicko i psihicko. Osecaj pripadanja od porodice pa navise. Misljenje, kakve su nam midli takav je i zivot. I smisao zivota kpjo je uvek u krajnoj liniji vezan sa Bogom.

      • Lovre Baturina says:

        Doista dobro.Osobno sam bio na psihoterapiji kod psihijatra( u belgiji) po preporuci moga doktora (prijatelja) medjutim nisam bio zadovoljan jer kod njga nije bilo dinamike.Meni je trebao razgovor.Razgovor u jednom smijeru mi nije znacio
        malo ili nista.Deset godina sam koristio tablete i uvijek bio aktivan medjutim vrlo tesko mi je bilo podnositi tu zalost i tjeskobu.Da nisam prakticirao vjeru sa suprugom rastava bi bila sigurna.Nakon 10 godina odem na molitvu kod kristofora gdje se molilo nadamnom i tada sam osjetio olaksanje i vise nikad nisam koristio antidepresive od tada.Kad sam morao na rad u njemacku gdje mi je samoca bila najveci drug ali uz isusa i blazenu dijevicu te uz svakodnevnu molitvu desavala su se stvarna cuda iako sam mislio da cu poluditi u jednom teskom trenutku samoce.Ja sam sve od malih nogu imao strahove,nesigurnost,otac u zatvoru 10 g. kada sam imao isto toliko godina,siromastvo,los odgoj itd.Na boga treba apsolutno racunati iako si cesto napusten ako ides u dubinu jer cesto ostajes sam sa bogom kojega ne mozes pratiti .Mnogo komplicirano medjutim mislim da psihoterapeut treba okupiti vise pacijenata oko sebe jer se osobno bolje osijecam sa vise ljudi koji pricaju svoja bolna iskustva jer se tada ne osijecam sam u mojoj zalosti.To je cijelo zivotna pitreba.Nedavno je papa rekao da bi svecenici trebali svi znati psihologiju.To je tocno i doista potrebno.Jadni svecenici .Mozda cemo ih malo vise cijeniti kad postanu i psiholozi uz sve grijehe koje nam otpustaju u ime Isusa.Muka za sve.Hvala vam na na toj vrsti terapije.Hagioterapija zar ne?Lijep pozdrav

        • Zdrava Priča says:

          Sveštenici su, takođe, ljudi koji mogu da sagreše i nisu savršeni kao ni svako od nas. Zato je i njima samima potreban Spasitelj, kao što je bio potreban i devici Mariji. Zbog toga je jedino uzdanje u Isusa Hrista koji je umro za naše grehe i vaskrsao da bi mi mogli da živimo.

          Što se tiče hagioterapije, ne podržavamo takav vid terapije, jer je u potpunoj suprotnosti sa Biblijom. U Bibliji jasno stoji da se ne treba oslanjati na ljude, a pogotovu ne na mrtve ljude koji spavaju u grobu i ne znaju ništa (Propovednik 9:5), već se jedino treba uzdati u živog Boga i Njegovog Sina, Isusa Hrista.

          „Jer jedan je Bog, i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Hristos Isus…“ (1. Timoteju 2:5) „I ni u kom drugom nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom datog ljudima, kojim možemo biti spaseni.“ (Dela 4:12)

  2. Rakic Lj. says:

    Svaka cast za napisano
    svedok sam nekih koji su vikendom pohadjali Gestalt edukaciju i postali psihoterapeuti pa jos i specihalizirali…
    za zavrsenom visom skolom a pre dobijanja sertifikata doneli diplomu nekog privatnog fakultata.
    Danas su psihoterapeuti koji su sefovi nekih magacina u privatnim firmama.A posle posla trgovca su psihorerapeuti.
    Zar se posle 4 godine vikend skole moze baviti ljudskom dusom, problemima ,savetovati, sigurno ne, mogu slusati ili pricati naucene recenica,imaju sablone…a zar nje svako od nas insividua.Koliko je hrabrosti ludosti i drskosti potrebni koliko laznog autoriteta poseduju, vole da dominiraju dok slusaju sebe, pitam se kokiko je potrebno da se bave psihologijom ozbiljno granom medicine.
    Ti isti koje znam mislim da im stvarno treba pomoc a ne oni da istu nude,jefrinim trikovima i reklama placenim koriste drustvene mreze, snime nekoliko mudrih recenica naucenih napamet ili ih citaju jos gore a mi gledamo video i sticemo utisak lazan.CV im bled pricaju o sebi, a mene stid procitanog.
    Jedan seoski ucitelj ugledao svetla velikog grada radi u magacinu i za 4 god je psihoterapeut.
    Psihoterapeut kome treba terpeut ali sa Univerziteta psiholog 4 god osnovniih studija isto toliko spezijalizacije, PhD, rad sa pacijentima
    istrazivanje,
    napisani i objavljeni radovi…
    Gospodo postovana ovakav psihoterapeut moze se baviti psihoterapijom
    ove sarlatane sa sveze uramljeni serrifikatima zaboravite iako drze lnjigu u ruci dok se slikaju jer treba da deluju produhovljeno.

    • Maja says:

      Za edukaciju za psihoterapeuta MORA se imati prethodno zavrsen fakultet, tacno se zna koji fakulteti u to spadaju (npr Psihologija, Pedagogija, Andragogija…). Dalje, ta ” vikend edukacija” traje oko 12h po modulu npr (recimo 2x6h). Uzmite prosek sati za pohadjanje 1 predmeta na fakultetima na recimo mesecnom nivou, pa kad lepo to sve poslozite i izracunate, videcete da se mozda cak i vise sati prodje na tim “vikend edukacijama”. Svakako, sa fakultetom plus tom edukacijom, ljudi se obrazuju preko 8 godina. Uz licni rad na sebi (obaveza idjenja na licne terapije) i rad sa klijentima pod supervizijom. Sve je to dug i detaljan proces koji Vi omalovazavate verovatno iz neznanja. Pozdrav.

    • Profesionalac says:

      Apsolutno ste u pravu. Obuke u Srbiji preko Drustava za psihoterapiju su prevara i za one koji pohadjaju i za korisnike usluga. Ti programi nisu akademski akreditovani, bez kontrole od strane nadleznih. U SAD psihoterapeuti mogu biti psihijatri koji su zavrsilu areditovana obrazovanja od steane drzavnih agencija a psiholozi oni koji imaju PhD. Za Vasu informaciju u Srbiji postoje psihijatri sa uzom specijalizacijom iz psihoterapije, zvanicnom diplomom i licencom izadom od strane zakonom definisanog organa Lekarske komore. Njih je oko 30. Ljudi rade, ne reklamiraju se. Ovi iz udruzenja su otisli do toga da osnuju doo za psihoterapijsku “propedevtiku” opet neakreditovanog programa da uce ljude drugih struka taj program a onda im vikendom uzimaju pare za tzv sertifikate. Sustina koju treba gledati, ko ih uci, sa kojom zvanicnom diplomom i da “sertifikat” da bi se obavljao bilo koji posao mora akreditovati Ministarstvo obrazovanja kroz akademske studije ili akreditaciju za obrazovanje odraslih. Da za za obavljanje posla sertifikat mogao da ima karakter “javne isprave”. Ostalo je samo papir i prevara.

    • Zoran says:

      Pazi,obrišu mi ljudi komentar zato sto se ne slažem sa ovim tekstom i zato sto sam napisao da ne znam na koji ce nacin liječiti nekog ko je ateista? “Zdrava priča” ? Važi😁

    • Zdrava Priča says:

      U pitanju je lično iskustvo, sa kojim se možete, a i ne morate složiti. Što se tiče pomaganja ateistima, našao bi se adekvatan pristup i za njih. Svako od nas je individua za sebe i ne postoji opšteprihvaćeni šablon koji radi kod svih. Tako da bi se već našao način da im se ukaže na nesavršenost ljudi i savršenost Boga.

  3. Nope says:

    Naslov teksta obmanjuje. Trebalo je odmah da se iznese stav o Bogu, pre nego sto kao ateista potrosim vreme. Ali glasan je smeh bio pred kraj, tako da hvala na tome 🙂

    • Ana says:

      Postovana, ako je (eticka) psihoterapija nesto sto zelite da radite, ovo nije nacin za to. Da dodjem na psihoterapiju i psiholog krene ovo da mi prica… Iz kurtoazije bih ga saslusala i klimala glavom, ali se nikad ne bih vratila. Jer meni treba psiholog, a ne svestenik. Svi imamo svoje stavove o Bogu i religijama, ali da zamazujete klijentima oci nekim nagadjanjima i uljuljkujete ih u fantazije dok vas oni gledaju kao spasioca i autoritet… To vise podseca na prvi sastanak u sekti nego na seansu psihoterapije. Cik pogodite, i ranjivi ljudi u sekti su nasli isti taj mir koji vi opisujete. “Bog” nam je glas savesti, karma, a ne uteha i spas. Ne zaboravite to i budite racionalni i fer prema svojim klijentima. Svako dobro.

      • Zdrava Priča says:

        Poštovana, naravno da se nikada ne bih bavila psihoterapijom, koju lično ne zastupam, već naprotiv – mišljenja sam da je treba izbegavati. Kao što za druge ljude smatram da su nesavršeni, isto mišljenje imam i o sebi, jer sam i ja samo čovek. Tako da ne brinite, nikada se neću baviti psihoterapijom.

        Svako dobro,
        Jelena

  4. Mia says:

    “Tako da bi se već našao način da im se ukaže na nesavršenost ljudi i savršenost Boga.”
    Ateistima da ukažete na savršenost Boga? Ljudi su dosli kod strucnjaka da resavaju psiholoske probleme, a vi biste to da cinite kroz nametanje religioznih ideja?
    U mojoj licnoj praksi, izrazita, naprasna rekigioznost cesce je bila posledica nadolazeceg psihoticnog procesa, nego nekih dubokih, razresujucih uvida zdrave licnosti. Izuzetak su, naravno, ljudi koji su odrastali u relgioznom okruzenju i koji su rano usmeravani u ovom pravcu.
    Meni ovo vise lici na ranjeni ego i nekoga ko se nije snasao u odnosu sa kolegama i psihoterapijskoj praksi. Valjda je na supervizorima da procene neciju sposobnost da se bavi terapijom, a ne na kolegi edukantu?
    U svakom poslu postoje ljudi koji vise ili manje adekvatno rade svoj posao. Osim toga, potrebno je da se ostvari i dobar terapijski odnos, nece svakome odgovarati svaki terapeut. Pravaca toliko ima zqto sto nece svakome odgovarati ni ista filozofija.
    Ovo je vrlo uproscena prica koja moze imati veoma jatrogeno dejstvo na mnoge ugrozene osobe koje se i ovako kolebaju da li da potraze pomoc. Nadam se da ce odluku doneti na osnovu mnostva raznovrsnih podataka.
    I, da, svako ima pravo na svoje misljenje. Zato nema potrebe na svaki negativan komentar ovo ponavljati.

    • Zdrava Priča says:

      Interesantno je da jedino psihoterapeuti brane svoju psihoterapetusku praksu, dok se nijedan zadovoljan klijent nije javio da potvrdi isto to. Lako je hvaliti sebe i svoj rad, ali ipak bi ocenu našeg rada trebalo prepustiti drugim ljudima. Svako dobro Mia.

        • Dddd says:

          Izvinite ali moram da vas ispravim u nekim stvarima. Prvo jako je tesko danas naci dobrog psihoterapeuta u tome treba biti oprezan jer zivimo u takvom dobu gde nazalost ne zele svi da pomognu nekog interesuje ime, nekog novac, nekog autoritet i tako dalje. Tim poslom bi trebali da se bave dobri ljudi nazalost nije tako ima svakakvih. Slazem se sa Vama da treba da se radi neki psihotest na osnovu toga da se vidi ko je sposoban za taj posao. Ipak je to jako ozbiljna i jaka nauka i verujte mi buducnost je u psihoanalizi. Mi zivimo prosto u takvoj zemlji gde time moze da se bavi ko zeli. Nije dobar savet bezati od nje, jer kao sto sam rekao svima nam je potrebna. Razumem imali ste lose iskustvo ali u redu pokusajte ponovo zamenite psihoterapeuta raspitajte se o iskustvima vasih poznanika i prijatelja jer to je najbolji nacin da nadjete sebi psihoterapeuta, prijatelj vas nece lagati po tom pitanju. Naravno nista lose nisam mislio ovim komentarom samo mislim da gresite za neke stvari, kao sto ste za neke stvari u pravu. Sve najbolje vam zelim moj savet vam je da pokusate ponovo. Vas to interesuje i po ovome vidim da imate zelju i da pomazete svojim klijentima, zamislite samo da vi znate kakvi ste a da ljudi steknu misljenje o psihoanalizi kao stvar od koje treba bezati ne vredi. Ljudi poput vas poput mene odrzavamo tu nauku i istinski pomazemo ljudima.

          • Zdrava Priča says:

            U psihoanalizi uopšte ne vidim rešenje naših problema, već jedino u Bogu. Onog trenutka kada su ljudi ostavili Boga po strani, stvari su krenule nizbrdo. I sve dok se ne budemo vratili ka Njemu, borićemo se “protiv vetrenjače” i pokušavati nemoguće, a to je da uz pomoć ljudi ili samog sebe rešimo sopstvene probleme koji prevazilaze ljudske kapacitete.

    • Jovan says:

      Dakle vas vise zabrinjava što je psihoterapeut sklon veri nego što je izneo to da psihoterapiju rade psihički nestabilni ljudi?

  5. Teodora says:

    Provela sam par minuta svog zivota da procitam ovaj tekst da bi se tek na kraju pomenulo da je ova osoba ubedjena da bog moze da pomogne svima. Kako onda postoje ljudi koji imaju mentalne bolesti a veruju i mole se Bogu? Psihoterapija je pomogla bezbroj ljudi da im bude bolje. Nema nikakvog razloga da obeshrabrujete ljude da traze pomoc.

    • Teodora says:

      Razgovorom ljudi mogu da dodju do toliko bitnih zakljucaka. Ne razumem kako bi dosli do tih zakljucaka citajuci bibliju? Nema smisla

    • Zdrava Priča says:

      Nije svačija vera delotvorna vera. Neki ljudi samo formalno pristupaju molitvi i nikada nisu upoznali Boga kome se mole. Kada bi čitajući Bibliju svaki čovek upoznao Boga onako kako se tamo otkriva, dobio bi silu od Boga da otkloni svaki svoj problem. On je Bog pun ljubavi i svemoguće sile da pomogne svakoj duši na ovom svetu koja iskreno, sa verom potraži Njegovu pomoć. Ako mi ljudi znamo da svojoj deci darujemo dobre darove, koliko će više naš nebeski Otac dati Svojoj deci dobre darove koji Ga zamole (Matej 7:11).

  6. katarina says:

    procitala sam ceo tekst i slazem se sa dosta stvari receno, ima dosta njih koji se bave tim poslom iz pogresne namere i to mi se uopste ne svidja, zato ja licno hocu da se bavim psihoterapijom, da dam ljudima pomoc, vreme i poverenje koje im je potrebno, moj cilj je da im pomognem u njihovom radu na sebi, i da nauce da se snose sa bilo kojom situacijom s kojom se nadju u zivotu i ako treba ja cu biti pored njih ako treba. Sama cinjenica da ima toliko losih psihoterapeuta koji se bave tim poslom samo iz svoje koristi mi daje vecu motivaciju. Ono s cime se licno ne slazem kod ovog teksta to sto na neki nacin pokazuje ljudima da ne treba uopste da daju nadu psihoterapiji, mozda ja nisam lepo procitala ako jesam za to se izvinjavam, ali nekako dok sam citala izgleda da ljudi treba da beze od psihoterapije samo zato sto je teze doci do dobrog psihoterapeuta, mozda jeste tesko ali malo se ispitati probati par njih ako treba dok ne nadjete onog koji vam odgovara, jer nekad psihoterapija moze dosta pomoci zato samo obaviti dobro istrazivanje videti da li vam odgovara i sigurna sam da ce te naci onog koji vam odgovara. Svidja mi se perspektiva kako se ugleda na Boga i na religiju, ali takodje smatram da on nije neko ko ce moci da nam pomogne uvek, naravno zavisi do velicine problema, ali opet nije ni psihoterapija lose sve dok se ne nadje pravi. Naravno ovo je moje licno misljenje, mozda ni ja sama razumela tekst, samo sam htela da pokazem da treba znati da lose iskustvo ne znaci kraj 🙂

  7. Milan says:

    Obrisite ovaj tekst ako zelite dobro ljudima s mentalnim poteskocama. Krajnje neodgovorno i neosnovano.

      • Milica Krstic says:

        Svakako da ima istine u ovome sto ste napisali, svakako da je prisutno mnogo kvazi psihoterapeuta sa narcistickom potrebom da budu u pravu, drze slovo, pune dzepove i manipulišu. Nažalost kako ste vi gore naveli, jasno se vidi da ste bili žrtva manipulacije , jer su vam sugerisali da prohvatite kao istinu ono sto nije Vase autentično, vec ono sto ide u prilog njihovom polozaju i time zloupotrebili isti. Smatram za odgovornost svakog pojedinca da dobro istrazi sta podrazimeva psihoterapija i kako da primete crvene zastavice raznoraznih “terapeuta”. Ono što mi se ne dopada Vasa iskljucivost , jer svakako da ima jako dobrih i predanih ljudi koji jako dobro rade ovaj posao. Takodje sam upoznala mnoge edukovane psihijatre i psohologe koji NISU DOBRO radili ovaj posao, i takodje su radili psihoterapiju zarad novca i krsili eticke kodekse. Takodje mislim da prodavanje Boga u ovom kontekstu ( i sama jako verujem u Boga, ne odnosi se na njega nego na prodavanje) je ekvivalentno onome sto su Vas introjektovali na Vasem psihoterapijskom modalitetu( nije to sto mislis, nego kako ja kazem). Svako dobro

        • Zdrava Priča says:

          Hvala na odgovoru Milice,, žao mi je što ste na taj način shvatili ovaj tekst. Nije mi cilj bio da “prodajem” Boga, već da ukažem na Boga kao jedinog pravog psihoterapeuta, koji je 24h tu za nas, potpuno besplatno i sa kojim nema nikakvog rizika od zloupotrebe.

    • Mima says:

      Vladimire, ako ste zaista doktor kako se potpisujete, ne bih nikada volela da završim kao Vaš pacijent a ujedno žalim one koji to već jesu.
      Kao lekar bi trebalo da znate malo više o jedinstvu duše, duha i tela. Ovako, ako verujete u telo kao zasebnu pojavu – samo ste mesar, a možete imati i 4 doktorata.
      I da, Vasko Žabata je možda više pomogao ljudima svojom pesmom nego Vi ovim ružnim stavom i komentarom. Mislite o tome, DOKTORE 😉

  8. Ivan says:

    U principu,izbegavajte psihijatre, zbog poštovanja prema ličnosti reći ću samo da se nalazi trenutno u BGu u ulici Maršala Birjuzova preko puta garaže (čitajte između redova),zaobilazite tu osobu u širokom luku,zbog njega sam izgubio i veru u ljude i živce. Nije sve kao što je izgleda i kao što se razni prezentuju u medijima i daju izjave,ne verujte olako raznim stručnjacima,a ponajviše onim koji su preljubazni i ne dozvolite da im kako narod kaže da vam prodaju ”bele bubrege” za prave bubrege. Danas sve više stručnjaka sve znaju,sve više bolesnih a sve manje stručnjaka čoveka i ljudskog u ljudima . Mislim da posle ovog iskustva sam izgubio veru u čoveka,medicinu,psihijatriju kao profesiju i uvideo kako ti stručnjaci koriste zakone u svoju korist ili korist svojih gospodara koji ih plaćaju. Odelo im može biti i svila i kadifa ali zločesto delo,tim se ne pokriva! Strašno iskustvo i užasan stres. Pitajte da snimate seanse i obavezno se pravno obezbedite/konsultujte, ova oblast je ”prividno” pravno regulisana i zapamtite ali ovo obavezno,ko vas brzo očara taj će vas brzo razočarati,verujte vašem prvom unutrašnjem osećaju za ljude,nepodcenjujte to.

  9. Nikola says:

    Ovo je jedan jako tužan tekst. Psiholog, tj. psihoterapeut koji treba da pomogne ljudima, upućuje na Boga….Verovatno niste bilo kod pravog psihoterapeuta ili niste ni želeli da radite na sebi. Takođe, pročitao sam Vaš tekst o muško-ženskim odnosima koji je toliko konvezvativan, da se pitam da li ste Vi izabrali pravi fakultet i zanimanje.

    • Zdrava Priča says:

      Takvi “konzervativni” odnosi pružaju ljudima sigurnost, voljenost i zaštićenost. Sve ono što, nažalost, nema u današnjim, savremenim odnosima. Otkako sam spoznala Boga, zaista nemam potrebu za bilo kakvim ljudskim terapeutima i pomoćima, jer su ljudi smrtni i u svojim problemam, kao i svako od nas. Što se tiče moje profesije i zanimanja, dosta stvari bih promenila, ali sve je to neko iskustvo više. Da nisam iskusila to nepotpuno i delimično, ne bih ni mogla da ga uporedim sa ovim potpunim i savršenim. Bolje je pitanje za vas – da li ste vi nekada istražili to što vam nudi Bog?

  10. Milan says:

    Tekst je osredan, ali se slazem sa sustinom koja je doduse nespretno iznesena, no dobro, uglavnom, ukratko, na psihoterapiju idu oni koje mrzi da sami sebe sastavljaju, jer se plase i mrzi ih da rade tako dugotrajan posao pa im je “lakse” otici kod nekog drugog da ih sastavi.
    Predlozlio bih svakome jutarnju i nocnu šetnju (retrospektiva dana dogadjaja, proslosti, smernica za blizu i dalju buducnost), teretanu, posao koji voli i dobro drustvo.
    Ko ipak zeli na terapiju, srecno mu i uspesno bilo, mir, radost i spokoj pronasao.. ja opisah moj rad na sebi koji apsolutno pomaze i drzi me stabilnim, dubinski radosnim, smislenim i čovečnim

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *