Porodica je osnovni temelj svakog društva. Tako da, ako želite da reformišete neko društvo, potrebno je pre svega da reformišete samu porodicu. To se, nažalost, sve češće događa. Verovatno i sami primećujete da tradicionalne porodice masovno nestaju.
Nekada je bilo prosto nezamislivo da upoznate vršnjaka kome su razvedeni roditelji, a danas je to opšte prisutna pojava. Čini mi se da sve više mladih ljudi duže ostaje u vezi nego u braku. Zatim iz jedne propale veze, pa čak i braka, ulaze u neku novu, još neizvesniju vezu. Čak ih ni njihova deca vrlo često ne sprečavaju u tome da se razvedu od svog supružnika i da se ponovo vrate svojim devojačkim/momačkim danima.
Takođe, sve je više samaca koji uopšte ni ne razmišljaju o životu udvoje, kao i feministički nastrojenih žena kojima je tradicionalan porodični život potpuno nezamisliv i neprihvatljiv. Tu je svakako i sve više osoba iz LGBT populacije koje bi želele da uruše svaki nagoveštaj tradicionalnih vrednosti.
Tako da se nameće jedno prosto pitanje: Zašto savremeno društvo sve više odstupa od tradicionalnih porodičnih vrednosti?
Kako se porodica vremenom menjala?
Nekada se tačno znalo ko je glava porodica, odnosno ko je zadužen za izdržavanje porodice, a ko je zadužen da se stara o porodici. Deca su, takođe, znala koje su njihove obaveze. Dok su njihovi roditelji prirodno štitili prava svoje dece.
Danas se više ne zna koje su čije obaveze, ali se zato vrlo dobro zna koja su čija prava. Čini mi se da se u javnosti nikada više nije govorilo o tuđim pravima, bilo da su u pitanju deca, žene, pripadnici LGBT populacije ili neko drugi. I ovo što vidimo danas je posledica forsiranja nečijih prava, uz potpuno zanemarivanje njegovih obaveza.
Zbog toga je nestalo međusobne tolerancije, uvažavanja, sloge, jer svako misli da svojom sebičnošću štiti sopstvena prava. Nažalost, stvarnost je obično drugačija, s obzirom da takve osobe isticanjem sopstvenih prava vrlo često ugrožavaju prava druge osobe.
Ranije se tačno znalo koje su čije sposobnosti, mogućnosti, zaduženja i gde je kome mesto. Dok danas svako misli da može sve, da sme sve, jer niko ne može da ugrožava njegova prava. I gde nas je to dovelo? Do toga da ni dve osobe ne mogu zajedno da opstanu u braku. Do toga da tradicionalne porodice postaju “najugroženija vrsta” savremenog društva koja sve više izumira.
Šta je najviše doprinelo menjanju porodice?
Ovaj trend izumiranja tradicionalne porodice nije više prisutan samo na zapadu. Ovaj trend postaje sve više zastupljeniji i kod nas. A sve je počelo sa naivnom pričom kako ljudi treba da imaju veća prava, što naravno nije nužno loše. Međutim, svaka pravilna upotreba može imati i svoju zloupotrebu.
Svi smo svedoci toga dokle su nas dovela naša veća prava. Do toga da nemamo strpljenja za drugu osobu. Do toga da nemamo razumevanja za drugu osobu. Do toga da nemamo saosećanja za drugu osobu. Do toga da smatramo kako nam sve pripada i da nikome ništa ne dugujemo. Ali, da li je zaista tačno da nikome ništa ne dugujemo?
Ako ne verujete da vam je Bog darovao život, onda ste sigurno svesni činjenice da su vas vaši roditelji “doneli” na svet. Ako ne verujete da nam je Bog darovao hranu, piće i ostale potrebne stvari za život, onda ste svakako svesni da nam priroda nesebično daje svoje plodove na korišćenje.
Ništa nismo doneli na svet, niti ćemo išta da ponesemo sa njega. Pa zašto se onda ponašamo kao da je sve naše? Zašto verujemo da smo mi uvek u pravu, da je samo naše mišljenje najispravnije? Zašto se s vremena na vreme ne ponizimo, ponekad i nešto istrpimo, prećutimo, oprostimo?
Zato što nas je ovo društvo ubedilo da svako od nas ima sva prava ovoga sveta.
Kako današnje društvo utiče na menjanje porodice?
Da li zaista verujete da tradicionalne vrednosti nestaju same od sebe? Da tradicionalne porodice nestaju zato što je neki drugačiji tip zajednice bolji?
Razmislite koliki se sadržaj u medijima posvećuje tradicionalnim vrednostima, a koliko se sadržaja promoviše koji propagira sasvim suprotne vrednosti. Razmišljajte o savremenim filmovima, muzici, knjigama i postavite sebi isto pitanje. Da li verujete da je sve slučajno, da se društvo iskvarilo samo od sebe?
Verujem da nije, jer ako obratimo pažnju na sadržaj koji se plasirao nama dok smo bili mali, a pogotovu na sadržaj koji se plasira našoj današnjoj deci, videćemo da naša deca nemaju baš puno toga dobrog da odaberu.
A umesto da u svom domu pronađu bar neku sigurnost i toplinu, često nailaze na razmirice, svađe, viku, pa čak i razvod svojih roditelja. I tada vrlo često ostaju na milost i nemilost ostalim životnim okolnostima.
Uglavnom deca razvedenih porodica i sama pronalaze neadekvatne partnere po nekom automatizmu, pa i same postaju samohrani rodtelji. O ovoj temi je, takođe, pisano i u ovom članku “Vaspitanje dece treba započeti u porodici, a ne u institucijama”.
Šta možete vi učiniti za svoju porodicu?
Ako želite da se o vašoj deci više stara država (uključujući razne institucije) od vas samih, onda zaboravite na svoje brakove i nemojte da vodite računa o očuvanju tradicionalnih vrednosti. Ali, ako želite da očuvate svoj brak i porodicu, budite spremni na svakodnevne žrtve, popuštanja, opraštanja.
To nužno ne znači da ćete biti nečiji rob ili da će drugi da vas maltretira i iskorišćava. Već budete svesni činjenice da i ostali članovi porodice svakodnevno podnose iste takve žrtve radi vas. Niste vi uvek fini, ljubazni, slatkorečivi. Svako od nas ima svoje “žute minute” i svakome se od nas desi da pogrešimo. Ali, trebamo biti spremni da oprostimo i da se trudimo da ne ponavljamo stare greške.
Nemojte da gledate koliko je partner učinio za vas, već se umesto toga potrudite da mu ugodite koliko god ste to u mogućnosti. Setite se da ste vi jedna porodica koja treba da teži zajedničkim ciljevima, a ne da protivrečite jedan drugome i da gurate neku svoju priču.
U Bibliji jasno stoji šta je Bog želeo za prvi ljudski par: “Ali od početka stvaranja Bog ih stvori kao muškarca i ženu. Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku, i njih dvoje biće jedno telo. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja.” (Marko 10:6-9) Za više informacija na ovu temu možete pročitati i ovaj članak “Muško-ženski odnosi: Kroz prizmu nekad i sad”.
Kao što možete videti, muškarac i žena treba da funkcionišu kao jedno telo, odnosno da imaju zajedničke ciljeve, namere, delovanja. Ne može jedan partner da vuče na neku svoju stranu, drugi na drugu i da takav brak opstane. Zaboravite na svoje sebične planove i ciljeve, i umesto toga težite da dostignete savršeno jedinstvo sa svojim partnerom. U takvoj porodici će svako dete moći da stekne kvalitetnu osnovu za dalji život, a zatim će po uzoru na svoje roditelje gledati da pronađe neku svoju “polovinu” za čitav život.
Zar ima išta lepše od toga nego da svoje dete izvedete na pravi put?
Šta dobijate, a šta gubite ne/očuvanjem svoje porodice?
Sećam se koliko sam se ranije kao dete ježila sledeće rečenice svojih roditelja: “Nećemo da se razvedemo zbog vas (misleći na mene i moju sestru).” A sada ih iz svoje perspektive roditelja mnogo više razumem. Oni su barem bili spremni da se žrtvuju zarad svoje dece, umesto da posle prve veće razmirice odustanu od svoje porodice.
Koliko bi današnjih brakova bilo sačuvano da su i današnji supružnici spremni da se žrtvuju zarad većih zajedničkih ciljeva? Ovde vas ne pozivam da ostajete u lošem braku po svaku cenu, već da date sve od sebe da svoj brak i svoju porodicu učinite prijatnim mestom za sebe i svoje ukućane.
Jaka, stabilna porodica je jedina sigurna luka u ovom nestabilnom i neizvesnom društvu. Ona jedino može odoleti svim burama koje život nosi sa sobom. Setite se da vi i vaš supružnik igrate za isti tim, odnosno za vašu porodicu i nemojte nikada da izgubite iz vida tu činjenicu
Zapamtite da zajedno možete sve, a da raspadom svoje porodice gubite mnogo. Ne samo vi, ne samo vaš supružnik, već ponajviše vaša zajednička deca kojoj su preko potrebni i mama i tata. Ovo nije samo neka fraza, već toliko puta potvrđena činjenica iz svakodnevnog života.
Kada supružnici odluče da raskinu zajednicu, starija deca se gotovo uvek osećaju krivim za novonastalu situaciju. Dok nemali broj dece pokušava da manipulativnim putem izvuče korist za svoje sebične prohteve. Tada obično dolazi do bespotrebnog prepucavanja bivših supružnika preko njihove dece, gde deca vrlo često izvlače deblji kraj.
Čak i kada se roditelji rastanu mirnim putem, deca jako teško izlaze na kraj sa razvodom svojih roditelja.
Po čemu je tradicionalna porodica posebna u odnosu na ostale zajednice ljudi?
Koliko god neko želeo da tradicionalnu porodicu zameni nekom drugom formom zajednice, nikada neće uspeti da proizvede one blagoslove koji su jedino prisutni u tradicionalnoj potpunoj porodici, koju čine otac, majka i njihova deca.
Čak je i Bog prve ljude blagoslovio sledećim rečima: “Rađajte se i množite se i napunite zemlju…” (1. Mojsijeva 1:28) Time nam je dodatno potvrđeno da ključ za naše psihofizičko blagostanje leži u stabilnoj i srećnoj porodici. Zato čuvajte tradicionalne vrednosti koje su nam omogućile dolazak na svet i ne obazirite se na zapadnjačke trendove koji prete da nam unište ono najvrednije, a to je naša tradicionalna porodica.
Nekada su članovi porodice zajedno ručavali, provodili zajedno svoje slobodno vreme. A sada se deca šetaju od institucije do institucije. Dok svoje slobodno vreme najčešće provode ispred televizije, mobilnih telefona, kompjutera i ostale prateće tehnologije.
Ranije su odrasla deca brinula o svojim starim i iznemoglim roditeljima, a danas sve više roditelja provodi svoje poslednje dane u staračkim domovima ili bivaju napušteni i ostavljeni u svojim vlastitim domovima.
Šta mislite kada su deca i njihovi roditelji bili zadovoljniji i srećniji – kada su bili upućeni jedni na druge ili kada su se otuđili jedni od drugih?
Zaključak
Ne dozvolite da nam postane prirodno ono što nije prirodno. Čak i ako većina ljudi u vašem okruženju živi na određeni način, ne mora nužno da znači da svi oni ispravno postupaju i da su istinski srećni. Zato izađite iz “kutije”, šablona i vratite se starim vrednostima.
Provodite što više vremena sa svojom porodicom i trudite se da istinski upoznate svoju decu i supružnika. Uživajte u njihovom prisustvu, radujte se sa njima i napravite svoj maleni raj na zemlji. Nije važno šta misli većina, šta kaže većina, jer većina ne može živeti vaš život umesto vas
Jedino je važno da sačuvate ono što se danas sve ređe viđa, a to je jedna zdrava i srećna porodica. Ulažite svoje vreme, napor, energiju i trud u ono što najviše volite, i svakoga dana uživajte u plodovima svog rada i truda.
Dipl. master psiholog Jelena V. Grubović